Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Србине, не испужтај земље из шака. Српске земљорадничке задруге имале су прије петнаест дана своју скупштину (конгрес) у Топуском у Банији. О том конгресу доносимо на другом мјесту извјештај, а овдје доносимо красан говор, који је изрекао честити и вриједни парох г. Радослав Марковић из Инђије у Сријему. Послије његова лијепа говора донесена је врло важна одлука, коју треба сваки Србин ратар да научи на памет. Свештеник г. Марковић рекао је ово: Прилике у којима живи српски народ врло

и Немци, у Бачкој Немци и Мађари. Заузели су силне просторе од нас, много и много места изгубисмо, само српска имена тих места и потеса сведоче о некадашњем њихову српском обележју. Сада газе те земље само ноге Срба, слугу немачких госмодара. У Бачкој узмичемо све више према југу. Па и у Срему стојимо врло рђаво. У источним, а у неку руку и у јужним крајевима потиснути смо силно. Ако, не дај Боже, овако дуже потраје, зло ће од нас бити, пропашћемо у тим крајевима. У неким чисто српским опћинама пре 40 година не можемо

Манастир Ђ су неповољне. Раширио се он од Јадранског мора до ердељских гора. Тешко му се стога прибрати на отпор туђину. Дугачка је врло црта, коју имамо да бранимо од грабљива туђина, изложена јаким нападајима. Трпели смо стога у старије време у погледу верском и народносном. Све смо то претурили срећно преко главе, али сад сви имамо да издржимо борбу привредну са тим туђином. Ту нисмо тако сретни до сада били. Ланац наш народни на много је места пресечен. У Банату га пресекоше Румуни

ча у Србији. * сада ни кнеза или већника Србина изабрати, већ ни говедара. Па тако је и у Славонији. Чеси, Мађари и Немци потискоше нас, да замало стоји, да наш владика у Пакрацу остане опкољен морем туђинштине. Писали су нашим новинама, како су после буне од 1848 године видели једнога Србина у Сентомашу где дрхће у удој одећи од зиме. Питали га зашто то, а он рече: Не може се имати и опаклија. и војводина. Али држим, да се према'опаклији и војводина мора равнати, јер војводина без опаклије