Српско коло

Стр. 4. није ништа. Мађари ето губе сваки дан земљу испод ногу, закупљује је туђин, а у исто време заносе се, како ће све ово помађарити, ма да има безброј Мађара, којима је сав иметак: колица (тачке), лопата и мотика. Причају, како је један такав Мађар рекао прилично згодну Србину: Све ће ово једаред бити мађарско. Србин му одговори : па свеједно ти нећеш имати ништа него та колица. Зато и ми морамо чувати земљу, крвљу својих отаца натопљену. Нема зато вегћег издајника имена и вере наше од оног Србина, који лакоумно своју земљу продаје. Има доста примера, да ту српску земљу купују наше цркве, н. пр. у Банату само да туђину не оде. Али камо среће, да ту земљу чланови цркве сачувају за себе или купе. Јер богат народ — богата црква. Имамо ми у Угарској богатих цркава, али нема Срба, чланова те цркве, већ се на мађарском језику у тим црквама пише и говори. Сви би морали радити на том, да земљу своју из руку не испуштамо, да бар наша деца од од нас бољу буду~ћност узимају и дочекају. Ако ће рарод напредовати, мора у свему подједнако. Саме књиге, новине и научњаци не користе без ваљаних тежака, занаџија и трговаца. Јер тежак је корен, он вечито траје. Зато натапајмо земљу знојем, као наши стари крвл>у и недајмо је. Стога предлажем ову одлуку: Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ово : СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШШ. јер је свака груда, свака бразда, сваки педаљ српске земље, свака изгубљена кућица, свако напуштено кућиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и етранцима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српско народно издајство. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било).

Америка и шшш јади. Ј1ист, који се зове „Хрватски Народ" гшше, како наш свијет из Америке са рада шаље тужне гласове својим кућама, па доноси и пјесму о томе. Рад у америчким фабрикама врлоје тежак и напоран. Многи настрада, изгуби здравље,

Год- Н. плати главом Америку. Код куће опет не обрађује се како треба оно земл^е, што је сељак има, а жене, које добијају крваво заслужени новац, не знаду газдовати, него га троше немилице и расипају без трага. Има таких жена, које за новац из Америке купе каву, па хране кавом и псе своје. Пију вино и ракију, картају се и проводе гадан и срамотан живот, а њезин човјек у зноју лица заслужује крвави грош. Овом приликом морамо и то споменути, како је због тога, што из Америке шаљу л>уди новаца кући, поскупила земља. Ово се нарочито вИди у Ј1ици, гдје је рал (јутро) нешто боље земље стајао прије до сто форинти, а данас је скупља земља него у Бачкој. . Рал се плаћа по хиљаду, хиљаду петсто и више форината. То није никако здраво стање, јер земља у Лици не може донијети никада оне користи, коју би човјек имао, кад би тај новац, ако ништа друго, ставио у новчани завод. А ако би га уложио у какав други посао, могао би му носити и много већу корист. То, што се са куповањем земље у Лици и ближим крајевима догађа, не може дуго трајати. Малаксаће и јењати посао и у Америци, па ће пасти цијена и земљи, јер ће престати долазити и крваво зарађени новац. Прије мјесец и по дана створени су у Америци много т.ежи закони за досељенике, него што су досад били. Осим којекаквих прегледавања мора сваки досељеник платити држави неки принос, а код себе мора имати бар 100 форинти (40 долара) за живот. Осим тоса почеле су и радње запињати, јер се не може толико робе продати, колико се производи, а радника јс превише. Наш свијет мисли да у Америци цуре дукати, али кад дође тамо, онда види, колико се мора мучити, док скуца што новаца. Осим овога ваља рећи још и ово: Многи се наши л,уди, кад се врате из Америке кућама, некако гтогосиоде. Не обрађују земљу своју и не куће кућу, него троше онај новац, што га зараде, а кад га истроше, онда опет иду на тешки амерички рад. Да се види, како наш свијет мисли о Америци, ево како пјевају нашп тамошњи радници: Ај, да знате, браћо наша мила, Каква нам је Америка била! Кад дођосмо у енглеске руке, Мили Боже, тешке за нас муке!

СРПСКО коло