Српско коло

Год. II. СРПСКО КОЛО Стр. 5.

Пос'о тежак, зборити не знамо, С њим слободе никакве немамо. Свако јутро прије седам сати Код вагона мора сваки стати. Стоји звека лопата и пика, Рекао бих: чета од војника Брзо ради, а слабо те плати, Под строгошћу као и солдати. ■Енглез оре, да не може горе И окреће на свакоју страну, Сиса нама и пошљедњу храну. Мисле браћа из старога краја Да нам новац долази из раја, А не знаду, како је на раду, Ил' на штреци, или у фабрици. Са штреке је сломл^ен и измучен, Из фабрике сатрт и опечен, А многи је, брате, и испечен. Па да видиш, побратиме драги, Кад у вече из фабрике пођем, Десет пута да крај тебе прођем Не би, брате, ти ч препозн'о мене. " Ал' то наше не вјерују жене, Него мисле, да обдан радимо А по ноћи, да новце градимо. Па кад оне добију новаца Остав&ју све код трговаца. А када се из дућана врате Тад се, брате, у биртију сврате. Ту ти лијепо без бриге засјсду, Вино пију, јањетину једу. Кад им газда донесе политру, Псују њему ћаћину молитву: „А што си нам донио политру, „Зашто одмах нијеси дволитру? „Има ваљда у мене долара, „Да ти платим и два'ест литара. „Нијесам за њих ни прала ни ткала, „Веће ми их Америка дала. „Носи одмах ћаћина ти дина, „Носи брзо десет литри вина". И тако ти, кад биртију прођу, О поноћи једва кући дођу. Жена иде, ал' не иде с миром: Већ на цести када кога срета Проћи не да, него њему смета. С миром њему она не да проћи, Већ ако ће сњоме кући поћи. Не зна да ће скупо то да плати, Кад се чо'ек кући својој врати. Ми се, јадни, нагтатисмо амо, И шта оне раде, добро знамо, Те у раду кидишемо на се, Кад пр'о мора добијемо гласе. Нека, брате, свака пази на се, Кад јој чо'ек сазна тужне гласе. Вјеруј мени и праведном Богу,

Да ј' с чо'еком изгубила слогу. Али има још нешто на ствари, Што већ знаду сви наши котари: Од женскијех има доста јада, Копилади одвише имаду, Ни оца им богме не познаду ! Многи ти је већ комшија пис'о Свом комшији овдје у Чикагу, Да му ј' жена окренула к врагу. То поштеиа учинити неће Ни ће своје отровати среће. Која има душу и поштење Било њојзи од Бога проштење! Седма скуиштина српских земљорадничких задруга. Два дана, 12. (25.) и 13. (26.) маја држана је скупштина српских земљорадничких задруга у Топуском у' Хрватској, у нашем крају у Банији. Скоро све наше задруге из ХрватсКе и Славоније, Бачке и Баната послале су своје заступнике, а од неких задруга било је и више изасланика. Ту си видио наше Србе Т>анаћане, Бачване, Барањце и Сријемце, који су дошли у походе својој браћи Крајишницима, и цијело то врпјеме упућивали су они као много искуснији ратари своју браћу. Тумачили су, како се код њих друкчије и боље ради, друкчије оре, како би се и у Банији могло много боље радити, када би се умјело и хтјело. Многи понудише Крајишницима, да ће им дјецу узети у наук, да их изуче правом пољском раду и газдовању. Крајишници прихватише ову красну понуду објеручке, а многи обећаше, да ће и сами тамо отићи Лијепе разговоре, које су напреднија.браћа из Баната имала са својом браћом у Банији, донијећемо ми редом у нашем народном лпсту, јер је вриједно, да то прочита свако и да запамти. Нашао се млад један човјек, свршен правник Адам Прибићевић, који је био на тој скупштини, па је записао те разговоре и сватси злата вриједи. На скупштини је било и другијех гостију, а особито спомињемо, да је Српска Омладина, која учи велике школе у Загребу, послала неколико својих другова, да и они буду тамо. Први дан скупштине у сриједу до подне 12. (25.) маја расправили су чланови Савеза и Централне Касе Земљорадничких Задруга, којима је сједиште у Загребу, своје послове и рачуне, које ће сутра дан пред главну скупштину изнијети. Послије подне сазвао је г. Владимир Матијевић задругаре и госте на разговор о привредном унапређењу нашеш народа. Разговарало се о гоме, како Србин не треба да испушта земљу из својих шака. У другом чланку износимо, пггајеотој стварп говорио парох из Инђије у Сријему, госп. Ра дослав Марковић, па кад прочитате видјећете паметних ријечи, које је тај слуга олтара божјег изговорио. Послије њега говорио је парох из Барање, г. Стеван Михалџић, који је говорио о раду и штедњи у

Оавјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.