Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

народу. На Србе у Барањи у Угарској зинула је и хала и врана, али како се може борити и радити, доказују задругари њихове задруге у Кишфалуби, који су радњом и штедњом за пет шест година стекли и прекупили земље за близу четрдесет хиљада круна. Говорило је још више говорника о тој ствари. Особито је'красно говорио сељак Васо Дурман из Јаворња у Банији, који је рекао како у раДу, у прегалаштву ратареву лежи залога његова напретка. Од омладине загребачке говорио је г. Младен Георгијевић и Јован Стевановић. Ваља нам још рећи, да је парох новопављански г. Миле Соларић говорио о томе, како Видовдан сваке године треба да буде дан народног прегорења. Тога дана треба сваки Србин и Српкиња, господин и ратар, да прегори и приложи бар само један новчић на српске корисне и племените ствари, па би се тиме дало у народу много добра учинити, а не би нико, тако рећи, ни осјетио. Прошле се године већ покушало у неким мјестима, па се скупила лијепа крајцара за народне ствари. Чеси скупе на дан самопрегорења хиљаде, па помажу онда народне школе, шире књигу у народ и дају на друге корисне народне ствари. Други дан послије призивања светога Духа била је главна скупштина Савеза српских земљорадничких Задруга и Централне Касе. Из извјештаја се види да је прошле године било у свему 179 задруга. Број задруга порастао је за трећину. До конца године одоб.реноје било Задругама код Централне Касе кредита један милијун и четрдесет и три хиљаде круна (1,043.000). Задруге су узеле од тога шест сто шеснаест хиљада круна (616.569.32 К) кредита, те на једну задругу отпада узетог кредита три хиљаде четир сто четрдесет и четир К. (3.444 К 52 филира). Просјечно је од тога отгшатила у готовом свака задруга хиљаду четир сто тридесет К. и по. Осим овога одобрен је" задругарима још нови кредит од један милијун и двјесто хиљада круна (1,200.000 К). Послије одржане скушптине држана су још два предавања. Парох г. Младен Остојић из Жировца држао је предавање: Како да се наш Крајишник ослободи сиромаштва? 'У свом лијепом предавању изнио је говорник мане и недостатке у раду нашега Крајишника, а особито у воћарству, које је, тако рећи, сасвим занемарено код крајишника. Други предавач, г. Коста Илибашић, уредник . Привредника" у Загребу, говорио је о сточарству. Изнио је велику вриједност његову и мане нашега Крајишника код узгајања стоке. Показао је пут и начин, како треба да се ситна крајишка стока бољом храном и одабирањем оплемени. Предавања су саслушана с великом пажњом и парох из Сомбора г. Ђорђе Павковић говорио је, како би до.бро било, да се крајишки младићи шаљу у доње крајеве: Сријем,- Банат, Бачку и Барању, да се ондје науче привредном раду, а нарочито земљорадњи. Тако је завршена ова седма скупштина у Топуском.

Народне кн»ижнице. Знам, да ће те одмах запитати, шта је то и какве су то народне књижнице? У једном селу или месту сложе се разборити и паметни људи, па замоле кога, да им даде коју књигу, а нешто новаца скупе и сами, па прикупе добрих књига и новина, начине орман, нађу собу, • саставе тако скупа више књига и новина, и то се зове књижница. У њој треба да буду праве књиге и новине за народ, лако разумљиве. И онда долазе људи у ту књижницу и читају, кад имају времена, разговарају између себе, и питају онога, који више разуме, да им растумачи, што им је неразумљиво. То није баш тешко наћи, јер се нађе и међу господом народних људи, којима је стало до добра и среће народне, па читају скупа с људима, тумаче им оно, што се у књигама пише. Има их, који народ, особито зими, кад нема посла, уче читати, писати и рачунати. А читати видите данас већ није тешко научити, јер има начин, цацо се сељак, који не зна, може на\Јчити читати за ненолицо сати. Како то иде, то ћемо казати други пут. А кад се научи читати, онда већ иде лакше и с писањем. Другим речима та народна књижница је у неку руку нека народна школа. Други народи имају одавна таке књижнице. Да не идемо далеко, ето наша браћа Хрвати имају много таких књижница, које служе добру народном. Да боме да није ни код њих све то савршено и потпуно, како треба да буде, али није давно ни почето, па ипак прекрасно напредујемо. Ми Срби немамо још ниједне таке књижНице , а то је жалосно. Зато су се у Загребу договорили млађи људи, направили правила главне управе српских народних књижница. Чим им земаљска влада потврди правила, они ће отпочети свој посао. Они ће сваком оном месту и селу, које буде желило основати књижницу, слати правила, упућивати их, бринуће се за оснивање књижница, за прикупљање књига, надгледаће све књижнице. У кратко, као што је Савез Земљорадничких Задруга у Загребу матица свију задруга, тако ће и главна управа српских књижница у Загребу бити матица народних српских књижница. Пријатеље народног листа „Српског Кола" молимо, да в'оде рачуна о овомс покрету. Они би већ могли отпочети прикупљањем књига,