Српско коло

Год. II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

Руско-јапански рат. /^еђу рањенидижа. Занимљиве, али жалосне вести доносе руске и друге стране новине о рањеницима, који су се борили код Тијенчена, кад су оно пре два и по месеца прешли Јапанци из Кореје преко реке Јалу у Манџурију. Кад су се рањеници враћали изишао је преда њих главни заповедник Куропаткин. Многе је рањенике питао за ово или оно, па тако приђе и једном официру. Официр, који је седео, хтеде устати и стајати по војнички. — Седите, молим вас — рече Куропаткин. — Па могу и стати, ваша преузвишености. — Ама вама је тешко. — Не ваља ми само једна нога, па зашто да седнем, простодушно одговори официр. — Колико је Јапанаца било на свакога од вас, је ли их било по десет? запита генерал. — Можда их је било и више, много их је било. — А да их је било по три? — Онда бисмо их све помлатили. * Дописник једног руског листа питаједног рањеника с Јала реке, да ли ће Руси победити Јапанце. — Свакако ћемо их победити. И код Тијенчена били би их помлатили, али беже подлаци од бајунета. Само пале и пале, не могосмо их бајунетом прихватити, а нас је било осим тога мало. Тако причаше војник 12-е пуковније, од које су неке чете изгубиле по 60 војника од стотине. — Да ли су у вашем батаљуну многи официри поубијани? упита дописник другог војника. — Само су остала два. Заповедника прихвати топовско олово тако, да од њега оста само глава и ноге. Силу су нам људи искварили поганци, али смо и ми њих с „поштовањем" дочекали. — Чим су се главе њихових редова почеле из Јала подизати према нашим утврдама, ми смо их као траву косили оловом, али за њима иду све нови и нови низови. Одакле их је онолико, не знамо, јер се преко реке чинило, да их нема толико. Један се рањеник тужи, што су га узели у болницу, кад би могао бити у војсци, и по-

каза при том две рупе на прсима. Олово га ударило косо преко ребара. * Један војник прича како је његов нуковник погинуо. Најпре су га ударила два пушчана олова у кољено, војници пођоше да га придрже, и он крену напред. Али паде топовска граната, уби и њега и коња и све војнике око њега. Врло нам га је жао било, вели војник, био је добар за нас. Ласно, вели, је Јапанцима кретати се напред. Немају ни тораба ни телећака, већ само пушку и фишеке у рукама, а све остало вуку њихови кулији (робови) и најмљени Кинези. Али да пошетају они с нашим товаром друкчије би то било. Било их је тридесет хиљада на нас пет хиљада, па нас^ ипак нису могли стући. Еј, само да ми је чим пре у бојни ред. Тако заврши тај борац. Последње битце на мору. Руска морнарица из Владивостока, ових дана учинила је огромну штету Јапанцима. Она је испловила неопажена под заповједништвом адмирала Безобразова дубоко у Јапанско море, у даљину од неких хиљаду километара од Владивостока. Код острва Цусиме, које лежи у најближем размаку између Кореје и Јапана, стигла је руска морнарица десетак великих јапанских превозних бродова, који су носили војску и храну у Манџурију, и од тих је ухватила и потопила пет. Штета јапанска рачуна се на милијуне, а потопило се пет хиљада војника. Адмирал Скридлов јавља из Владивостока руском цару, да се после тога јуначког дела руска флота вратила срећно натраг и да није изгубила ни једног момка ни претрпела какове друге штете. Бој код 1ЈаФанг \Ја. Генерал Куропаткин послао је једно одјељење војске према Порт-Артуру, да повуче на себе један дио јапанске војске, која опкољава Порт-Артур. Генерал Штакелберк кренуо се и код Вафангуа сусрела га је јапанска војска генерала Окуа. Јапанци су били бројем и топовима јачи. Крвава битка трајала је два дана. Крв се проливала потоцима. Руси су сузбијени натраг, и имали су губитака преко три хиљаде момака што мртвих што рањених, од којих је било 114 официра. Један очевидацдодаје: „Много

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.