Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. 11.

је Руса погинуло, но губици Јапанаца су куд и камо већи. Наша танад и гранате косиле су цијеле њихове редове, сва је долина била посута њиховим телесима. Ако је ријека Тасапо поцрвењела од крви, то је више од јапанске него руске." Јавља се да Јапанци крећу сада са двије стране напријед, и наскоро би могло доћи опет до веће крваве и љуте битке. Руси су слабији бројем па се повлаче, али Јапанцима задавају љутих јада. Према рачуну погинуло је до сад на мору и на копну Руса око седам, а Јапанаца око тридесет хиљада. То се види какве су побједе јапанске. Генералу Куропаткину почели су стизати ирви возови с војницима двају нових корова. У двије недјеље биће сва та војска на бојном пољу. За то вријеме може доћи до велике битке с Јапанцима. Битца пред Портарт\?ром. Јапански адмирал Того јавља, да је пре недељу дана била битка нред Портартуром и да је уништена једна велика руска лађа, а једна мања да је оштећена. 0 јапанским лађама вели да су „у главном остале неоштећене". Другим речима било је штете, али је не каже. Овај извештај треба да се потврди истом с руске стране, а зато ће требати дуже времена, јер је Портартур опкољен.

Банаћани на земљорадничкој скунжтини у Топуском. У прошлом броју казали смо, да је млади и одушевљени Србин, право народно чедо г. Адам Прибићевић био на земљорадничкој скупштИни у Топуском. Онје разговарао с људима, који су тамо били, па је говорио и с нашом браћом Банаћанима. Како је прекрасно оно, што пише о томе у „Новом Србобрану", доносимо ево и ми, да наши читаоци читају и размишљају: Красни су људи они Банаћани, што су били на конгресу у Топуском. Управо сам био изненађен и скоро пренеражен, јер никад нијесам мислио, да има Срба сељака таке разборитости, тако јасна сталожена погледа на живот српски, па и опћи. Свака ријеч тијех људи била је једна муцра изрека, вриједна, даје запамти сваки Србин, и чини ти се, слушајући те људе, као да те мисли, што изилазе на њихова сељачка уста,

читаш из неке збирке мудрих ријечи, а не да слушаш Србе сељаке. Раду Туријског и његове другове из Вел. Бечкерека, Миту Гајина и његова друга из Вел. Кикинде и изасланика Тисасент-миклошке задруге никад нећу заборавити. Око њих и око других Банаћана и Бачвана купиле су се читаве рпе нашијех Бановаца, а они су им говорили, како се код њих ради, како би и они требали тако радити, ако хоће срећи и напретку, јер то зависи од њих самих. Тако се настављало и жељезницом, док се нисмо растали. Неке њихове мисли, које би миоги и многи наш учеван човјек требао добро утувити у главу, ево ћу овдје изнијети. 0 господи. Као што је мене изненадила њихова разборитост, тако је њих изненадио велик број господе, која у нашим крајевима судјелују у привредном раду, а још су у нас права господа на ријетко посијана. Тужили су се, како у њих има много господе: свећеника, трговаца, адвоката, лијечнИка, посједника, учитеља, али слабо улазе у сељачко друштво, слабо судјелују у пословима, којима је сврха, да се придигне сељачки свијет. Неки наш Бановац стаде ударати на господу уопће, али они не дадоше, већ тачно поставише границу између господе, која врше своју дужност према сел>аку и између осталих. „Лепо је то и дика је, кад учена господа иду заједно с ратаром у друштво. Јер ко је више учио и света видео, и знаде више, па може народ саветовати и поучити". Један је приповиједао, како њихова задруга добро напредује, и има прилично чланова, али да је њихов свећеник одмах ступио у њихово коло, па се својски заузео и радио. Кад би их више било и боље би радили. „У нас Србаља свако хоће да је господар, свако хоће на прво место, а то је зло" рекао је један. „Онај учени господин, који с народом заједно ради, који народу добро жели и иријатељ му је, мора доћи на прво мјесто, јер више зна", тумачио је даље. Приповиједали су, да је код њих народ изгубио и због тога повјерење у господу, јер су господа народу непрестано обећавала као си-