Српско коло

Год. И.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

владара. Марко оде на сабор и држао је да ће бити изабран, али сабор изабра кнеза ЈТазара, а Марко се врати натраг да и даље краљује, признавајући турску врховну власт над својом земљом, и у ратовима је морао помагати Турцима; био је дакле, како се то учено каже, турски вазал или клетвеник. Стога је он у ратовима помагао цара Мурата I. (првог) и његова сина цара Бајазита I. Да ли је био у Муратовој војсци на пољу Косову, то није познато. Пет година после косовског боја, год. 1394. у јесен оде с парем Бајазитом, сином Муратовим, у рат против влашког војводе Мирчете и погибе у крвавом боју на Ровинама. У очи битке, приповеда се, да је рекао своме побратиму бегу Костадину: Ја се молим Богу да победи хришћанско оружје, па макар ја први погинуо. Тако и беше. И он и Костадин погибоше, а Турци после њихове смрти сасвим заузеше њихове земље. Марко је са својим братом Андријом и Димитријем основао манастир св. Димитрија на Марковој реци код Скопља. Становао је у Призрену, Скопљу и Прилепу. Лик његов налази се изрезан на старом храму св. Михаила у Прилепу. Из једног се старог рукописа зна, да се „благоверни краљ Марко" оженио Јеленом, кћерком господара Бера и Водена војводе Хлапена, и добио с њоме град Костур, који је, како неки писци кажу, њезином кривицом и изгубио, јер није добра била. Писама какових од крал.а Марка нема, али је познат сребрн новац с натписом „Христа Бога благоверни краљ Марко". Кад Марко погибе, браћа његова побегоше у Угарску, где Дмитар нађс склониште код краља Сигмунда, који га учини жупаном жупаније зарандске и заповедником (кастеланом) града Вилагоша. Живео је до год. 1407, а брат Андрија до год. 1403. Марко се старао, да у његовој земљи буде народ задовољан. Признавао је турску власт и нијс био самосталан господар у својој зејјљи, али према своме народу био је добар. Народ га је заволео и опевао као ни једног другог јунака. Он је миљеник народни, он брани сиротињу, поштује своје крсно име (славу), држи задату реч; служи додуше, како народ пева, турског цара, али му цар ништа пе може да учини. Народ прича, да Марко није умро, него

да још спава и чека, да његов топуз из мора изађе, а сабља из камена, па ће се онда опет појавити, да браћу своју брани од туђинског господарства. И ето, сад браћо знате, шта књиге староставне кажу за Марка, докле народ много лепше пева о њему и много лепше га представља, него што је био у истини.

Турци у Ераљевића Жарка на слави. Бога моли Краљевићу Марко Од године опет до године, Да прослави крсно име красно, Крсно име, светог летног Ђурђа, Да му Турци на свето 1 ) не дођу; 5 А кад Марку свети Ђурађ дође. Сву господу на свето сазива, У двору му три софре бијаху: Прва софра дванаест владика, Друга софра господа ришћанска, 10 Трећа софра ништи и убоги; Марко служи вино свештеником И убавој господи ришћанској, Мајка служи ниште и убоге, А Јелица носи ђаконије, 15 Ваистину послао на стражу; Да му чува стражу од Турака, Да му Турци на свето не дођу. Отуд иду три аге цареве И за њима триест јањичара, 20 У глас вичу три аге цареве И за њима триест јањичара: „Каурине 2 ) отвори капију, „Да видимо луди каурине, .„Како Марко крсно име служи." 25 Слуга лепо турски одговара: „Манте ме се, Турци јањичари ! „Ја вам не смем отворити врата, „Ја се бојим господара мога." Ал' то Турци ништа и не марс, 30 Потргоше триест буздована, На капији оборише врата. На слугина плећа набројише Триест и шест златни буздована, Добро слуги леђа намекшаше. 35 Кад јунаку бојак досадио И јуначка плећа утрнула. Оде Марку у дворе плачући, Беседи му Краљевићу Марко: „Ваистина, моје чедо драго! 40 „Што је сине, те сузу проливаш? ,,Ил' си гладан, ил' си жедан сине? „Ако с' гладан ето ђаконије; ! ) Свето: крсно име, свечаротво. 2 ) Каурин : ђаур, неверник. Тако Турци зову сваког хришћанина.