Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. II.

себна друштва у бечком свеучилишту, којем су чланови ђаци Немци из Угарске, Хрватске и Славоније, а сви су уједно чланови „свенемачке заједнице". Они су тако ојачали, да ће код идућих избора поставити у неким местима и своје кандидате за сабор. Ово напредовање Немаца помаже и свађа и мржња између Хрвата и Срба. Док се два свађају, трећи краву музе, каже српски народ, па тако је између Срба и Хрвата. Хрватски политичари носе на души много кривице, што има, на жалост, Срба, који помажу овај немачки- покрет на штету и Срба и Хрвата. Место да се Србима даде оно, што траже, удара се на њих, па'онда није чудо, што нам и једнима и другима хоће Швабе да раскопају домаће наше огњиште и да нас протерају са наших кућишта.

Московски дарови и турско уздарје Ситне књиге земљу пријеђоше, Пријеђоше земљу и градове, Докле књиге к дивану дођоше Мујезиту цару турачкоме; Ево књиге од Москве простране, 5 И уз књиге господски дарови: Самом цару од злата синија, На синији од злата џамија, Око ње је змија исплетена, На глави јој алем камен драги, 10 При коме се ходити виђаше Усред тавне ноћи без мјесеца, Како у дан, када грије сунце; Ибрахиму сину царевоме, Дођоше му двије сабље бритке, 15 На сабљама два гајтана златна, На гајтаним' два камена драга; Најстаријој царевој султани, Њој бијаше од злата бешика, На бешици соко тица сива. 20 А кад цару дари допануше, Од дара се царе узмучио, Јер не има дара за уздарје: Све мислио, није с' домислио; Когођ цару бјеше доходио, 25 Свакоме се царе пофаљује, Какви су му дари допанули Од великог цара московскога; Не би ли га ткогођ научио, Шта ће послат' у земљу Московску. 30 Дође њему паша Соколовић, Фали му се царе за дарове: По том дође хоџа и кадија, Смјерно ми се цару поклонише,

Љубише му руку и кољено, 35 Пак с' и њима царе пофалио: Какви су му дари допанули; По том царе њима бесједио: „Слуге моје, хоџо и кадијо! „Не бисте ли мене научили, 40 „Шта ћу послат' у земљу Московску „За уздарје из мојега царства?" И они му стидно бесједише: „Вољан царе, драги господару! „Ми нијесмо од наука твога, 45 „Нит' можемо тебе научити: „Но дозови старца патријара, „Хоће тебе старац научити; „Шта ћеш послат' у земљу Московску „Великоме цару московскоме." 50 А кад царе р'јечи разабрао, Брже посла својега гаваза, Те дозваше старца патријара; А кад дође старац патријаре, И њему се царе пофаљује, 55 Какви су му дари допанули, Пак му по том царе бесједио: „Слуго моја, стари патријаре! „Не би л' мене научио, слуго, „Шта ћу послат' у земљу Московску?" 60 Њему старац стидно бесједио: „Султан-царе огријано сунце! „Ја нијесам од наука твога, „Јер је тебе и Бог научио; „Имаш, царе, у твојему царству, 65 „Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу, „А њима би врло мило било: „Пошљи штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, 70 „И одежду светога Јована, „Крсташ барјак српског Кнез-Лазара; „То ти, царе, ништа не требује, „А њима ће врло мило бити." А кад царе р'јечи разабрао, 75 Он приправи господске дарове, И даде их московским делијам'; Испрати их старац патријаре, Још их учи старац патријаре: „Ид'те с Богом, московске делије! 80 „Не идите друмом царевијем, „Већ идите гором, кроз планину, „Јер ће за вам' силна поточ поћи, „Отеће вам хришћанска зламења; „А ја већ сам изгубио главу 85 „И т'јело је моје погинуло, „Ма ми не ће душа, ако. Бог да!" Пак се с њима раздвојио б'јеше. Кад је царе даре оправио, Он се за то сваком пофаљује; 90 К њем' долази паша Соколовић, 'Вако њему царе бесједио: