Српско коло

Год. II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 3.

„Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго! „Шта сам посл'о у земљу Московску? „Послах штаку Неманића Саве, 95 „Златну круну цара Костантина, „Крсташ барјак српског Кнез-Лазара, „И одежду светога Јована; „То ми није ништа требовало, „А њима ће врло мило бити." 100 Ма га пита Соколовић паша: „Султан-царе, огријано сунце! „Тко је тебе на то научио?" Цар му каже право и'лијепо: „Научи ме старац патријаре." 105 Њему паша тихо бесједио: „Султан-царе, огријано сунце! „Буд ти посла хришћанска зламења, „За шт' не посла кључе од Стамбола? „Послије ћеш дат' их на срамоту: 110 „Оно ти је и држало царство." Кад је царе пашу разумио, Овако му бјеше бесједио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! „Те покупи Турке јаничаре, 115 „И достигни московске делије, „Пак ти отми хришћанска зламења, „А погуби московске делије." Хитро њега паша послушао, Он покупи Турке јаничаре, 120 Па одоше друмом широкијем, Те ћерају московске делије, Ал' делије нигдје не стигоше; Пак се натраг они повратише, И паша се цару кунијаше, 125 Да не виђе Московске делије. Онда царе паши говорио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! „Те погуби старца патријара." Хитро њега паша послушао, 130 Он уфати старца патријара, Хоће паша да погуби старца, Ма је старац паши бесједио: „Аман мало, пашо господару! „Не губи ме на земљици сухој; 135 „Јер ће за мном обратити суша „Три године дана без престанка." А кад паша старца разумио, Поведе га на то море сиње; Кад на море он доведе старца, 140 Ту га хоће паша да погуби, Опет њему старац говораше: „Аман пашо, ако Бога знадеш! „Не губи ме на мору сињему; „Јер ће за мном обратит' вријеме; 145 „Устануће мора и језера, „Потопиће лађе и галије „И сву земл>у на четири стране." Вараше га стари патријаре, Ал' се паша варат' не даваше, 150

Сабљом ману, ос'јече му главу. Погубише старца патријара, Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље! Руско-јапански рат. Око Портсфт^ра. Око Портартура се води жестока и крвава битка. Јапанци ударају безумно храбро на руску тврђаву, али храбри руски борци као лавови одбијају љуте нападаје јапанске. Рачуна се да је Јапанаца пало досада пред Артуром преко педесет хиљада што мртвих што рањених, а Руса око десет хиљада. Али Јапанцима није стало, што војници падају као снопље; они непрестано попуњују проређене редове новом војском, и каже се, да су недавно одвојили од војске, која стоји против Куропаткина, тридесет хиљада и послали је пред Портартур. Храбри заповједник града Артура генерал Стесељ јавио је цару за неколико великих и опћих нападаја јапанских на тврђаву, али, каже, да су сви нападаји јапански одбијени с њиховим ужасним губитцима. Описивање тијех нападаја и одбијање њихово тако је страшно, да се човјеку диже коса у вис. Кад Јапанци јурну у густим редовима на руске утврде, Руси запале подземне мине (лагуме) и по -неколико хиљада Јапанаца оцлети у ваздух, разнесени у комаде. Јапанци заузму поједине утврде, а Руси их ноћу бајунетама опет отимају натраг. Грдни топови грувају с једне и с друге стране, крв се пролијева потоком, али Стесељ са својом храбром војском поносно држи руску заставу. Да ли ће пасти Портартур? На то се не да лако одговорити, у рату је све могуће, одговорили су руски неки генерали, кад су их новинари у Петрограду питали. Али да ће Јапанци крваво платити заузимање ове тврђаве, то се већ досад види. Педесет хиљада људи жртвовати није мала ствар. То значи ослабити јако своју снагу, која би им требала против Куропаткина. Јапанци су досад, тако рећи, бацили сву своју ратну снагу на бојно поље, па се онда мора питати, шта ће радити, кад Куропаткин буде двапут јачи него они, а он сваки дан добија појачања из Русије, која је непресушиви извор војничке снаге. Један Американац, који је био до недавна у Портартуру, каже, да је Стесељ изјавио, да се он може још два мјесеца држати, а да град не падне. Непријатељска штампа Русији пише додуше непрестано, да се може сваки час очекивати пад Портартура, али то су само пусте њихове жеље. Портартур није више оно, што је био прије десет година, кад су га Јапанци отели једним махом од Китајаца, а руски војник