Српско коло

год. II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 6,

Но се клети преварише љуто, Српска земља има господара, Кара-Ђорђа из села Тополе. (Што са њега знатно постануло) У Србији имаде јунака, 15 Каквих данас само жељкујемо Осим главе осим Кара-Ђорђа, Ево, брате, по имену кажем: Ја јунака Чарапића Васа Од Авале из Потока Бијелог, 20 Катић' Јанка из села Рогаче; Хајдук Вељка из Ријеке Црне; Свилеувца Лазаревић Лука, Цинцар Јанка од Охрида града; И два брата два Обреновића 25 Ев' Милана до њега Милоша, Два Ваљевца два Ненадовића Чича Јаша и синовца Прота Из високог села Бранковине; И Младена Миловановића, 30 И Милоја узањ Петровића; И два друга Петра и Миленка; Херцеговца Лазара Мутапа, Харамбашу Станоја Главаша; Узун-Мирка; Конду крџалију. 35 Та нећу ти дуљит' лакрдију, Јер би пјесма одвећ дуга била Да ти кажем све српске јунаке, Од времена Кара-Ђорђијева, Те се тако преварише љуто, 40 Чорбаџије и скитнице Турци, Србија им затворена била. Но да видиш Српске поглавице, Што јунаци то и мудри били, Скупили се више Биограда, 45 Скупили се па га затворили, И у граду Гушанпа Алију, И његове крџалије Турке; Скупили се око поглавара, Поглавара Петровића Ђорђа, 50 Вијећаше шта ће и како ће. Рече ријеч . Петровићу Ђорђе : „Браћо моја, Српске поглавице! „Дахије смо сретно погубили, „Миленко им донијео главе, 55 „Али браћо, ту је вајда мала, „Јера, браћо, никад сербез нисмо, „Док гледамо по земљи градове „У душманској одметничкој руци, „А глава је градовима свима: 60 „(Смедереву, Шапцу и Соколу „И Ужицу на крајини горњој) „Ев' Београц што смо око њега, „Склопили се, и узаптили га „Све од Саве па преко Врачара 65 „До онога тихога Дунава, „Испуст' му је вода и Њемачка. „Градове нам ваља узимати,

„По најприје започети с' главе, „На Биоград када јуришамо, 70 „На јуришу узмемо га првом „По себи ће све лећи остали „За главним се предати нам градом „Страва расте, кад се удри с' главе, „Кад сте досад ријеч слушали ми, 75 „Нудер и сад да се послушамо, „Бог је дао, у нас има војске, „Подобна је боја да убије, „На Биоград данас да јуриши, „И свијету свему на видику, 80 „Да га узме и бастише Турке, „Што су данас цару одметници, „А Србији мучни зулумћари. „Ето браћо, мртва јесен дође, „Како оштра сабља иде зима 85 „Кад по пољу није војевања, „Нит' се стани, нит логори војска, „Е шатор је кућа необична; „Кад западну друми и путеви, „Гђе коморе немогу нам доћи, 90 „(Кад се мрзне и кад се гладује, „Најжешћи ће јунак успрегнути). „Зато данас да не окленемо „И у лудо, не задангубимо, „Јер користи са сиједе нема, 95 „Да се вишњем Богу помолимо, „И сјутрашњем светоме Андрији, „Да у јутру прије јасне зоре „Јуришимо на те шарампове, „Пак шта Бог да и срећа јуначка." 100 Кад то чуше Српске поглавице, Јунаци су, мило им је било, Поговора ни откуда нема. . Руско-јапански рат. У прошлом броју ми смо јавили, да Је започела битка кодЈБаојана. Она је трајала пуних десет дана, од петка 13. (26.) августа до недјеље 22. авг. (4. септембра). Битка је била, како очевитци описују, тако жестока и љута, да страшнијег крвополића није било од кад је ратова и бојева међу људима. У утврђеним положајима кроз пуних десет дана одолијевао је Куропаткин јачем љутом непријатељу. Јапанци, које називају тигровима, нијесу жалили крви ни живота, само да побиједе и униште јуначког непријатеља. Али сав труд бјеше узалуд. Ми смо већ прошли пут рекли, да Куропаткин неће код ЈБаојана, гш свој прилици хтјети да буде главна и одлучна битка, ако бројем није једнак Јапанцима, него да ће се повући натраг према Мукдену. Тако је и било. Он је десет дана сузбијао негтријатеља и задавао му тешке ране. За тих десет дана пало је