Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

што мртвих што рањених између четрдесет и педесет хиљада Јапанаца, а Руси око двадесет хиљада. Јапанци су сами јавили најприје, да их је погинуло 17 и по хиљада, а послије неколико дана јавише из Токија, да их је погинуло 27 и по хиљада, дакле одмах за десет хиљада више. Али њихови пријатељи Енглези кажу, да је и тај број мали и да ће их бити мртвих и рањиних преко 40 хиљада. Послије десет дана крвавога и љутога боја у коме су брегови око Љаојана изгледали као да ригају ватру, и у коме су Руси показали непријатељу, на какве су се јунаке памјерили, КуропаткиН је одредио да се војска његова повуче. Он је учинио што је хтио, нанио је непријатељу таке губитке, да мора најмање мјесец дана прикупљати снагу и попуњавати врло проређене редове, па да истом узмогне кренути напријед. Куропаткин је оставио Љаојан онда, када је генерал Куроки, заповједник јапанског лијевог крила, прешао преко ријеке Таитсиха код Љаојана с једним дијелом своје војске и хтио заћи за леђа генералу Куропаткину и пресјећи му пут натраг. Њемачки, енглески, и други Русији непријатељски листови клицали су већ од радости, да је Куропаткин са својом војском готов и да му нема више спаса. Тако су клицали и у Јапану, али је радост била преурањена. Један дио војске Куропаткинове задржао је кроз пуна четир даиа Курокија, а дотле се главна војска без икаква губитка повукла натраг према Мукдену. То је повлачење задивило свијет, па су се пред таким вјештим дјелом Куропаткиновим поклонили и сви непријатељи, па чак је био зачуђен и сам Јапан. И данас уздишу руски непријатељи и пребацују чак Јапанцима', да нису дорасли Куропаткину у ратном знању. Шта ће бити даље? Куропаткинов план осим цара руског не зна нико. Да ли ће он ићи и даље натраг од Мукдена, не можемо унапријед рећи. Он добија непрестано нова појачања из Европе. Кад види да је довољно јак, он ће стати да коначно подијели мегдан. Јапан напреже сву снагу, јер сад већ спрема и позива у редове и тако звани пучки устанак „ландштурм", људе између тридесете и четрдесете године. Јапан је већ бацио најбољу своју војску на бојно поље, ла сад мора у помоћ слати све што је способно за оружје. Али за ту војску нема официра, па ће зато морати позвати у редове и све умировљане официре, пензионирце. То значи, да Јапанци стављају све на коцку. Храбри су војници, не жале живота, не боје се смрти, али су се ухватили у коштац са „сјеверним медвједом", како у Европи називају Руса, а под медвјеђим шапама пуцају кости тигрове.

И Јапанци сами и њихови пријатељи страхују због зиме, јер нису викли на хладноћу, него на топле своје крајеве, а Руси су кадри издржати и хладноћу и топлину. Год. 1877. и 1878. у рату с Турском за слободу Бугарске показали су руски војници оно, што нико жив није могао ни хтио вјеровати, то јест да и зими могу водити рат. Најславнији њемачки генерал Молтке држао је рат по зими за немогућ, Руси су показази, да могу и то. Зато су у бризи и Јапанци и пријатељи им, да ли Руси неће зимус наставити рат. Вријеме се приближује, па ћемо и то видјети. Оцо Портарт\}ра. Готово у исто вријеме, крајем августа, кад је била битка код Љаојана ударили су Јапанци и на Портартур свом силом и жестином. Као што су прије десет година онако на јуриш отели Китајцима Портартур, мислили су бити брзо готово и с Русима. Али Портартур није оно, што је био прије десет година, а руски „добриј малођец" (добар, храбар јунак) није исто. што и китајски војник. Па тако су и нападаји ови крајем августа и почетком септембра одбијени и Јапанци су имали силне губитке. Читаве гомиле војника јапанских бацале су подземне мине у зрак, кад су на њих наишли. Од тога времена нема никакових већих нападаја јапанских на Артур, и некоје вијести кажу, да Јапанци и неће више заузимати Артура на јуриш, него да ће га држати опкољена, док се од глади не преда. Рачуна се да је храбри генерал Стесељ са својом војском нанио грдне губитке Јапанцима. Рачуна се да је до данас око Портартура пало око 65 хиљада Јапанаца, а Руса око 15 хиљада. То је страшан пораз за Јапанце. Они додуше јуришају као људи, али их и Руси тим жешће одбијају. Читаве гомиле Јапанаца, који јуришају на утврде, кроз плотове од жица, преко подземних лагума (мина), падају један преко другога, а утврда око саме тврђаве не могу заузети. Осим тога појавила се међу Јапанцима тако звана бери-бери болест, као нека врст куге, и страшно их тамани, тако да их у Даљњем код Артура лежи 15 хиљада болесних. Прије ових најновијих јуриша Јапанци су позвали Стесеља да преда без крви Портартур, али је Стесељ одговорио, да предаје нема, док има једног војника. Жидовска штампа послије тога позива писала је, да је Портартур готов за пар дана. Али се грдно изненади, кадвидје, шта се догоди. Та ће штампа додуше и даље писати против Руса и говорити да је Портартур пао, да је Куропаткин потучен и друге лажне измишљотине, али то не треба никога да збуњује. Они пишу онако, како Русима и нама