Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

Опасна и дажна наука. Пре двадесет година појавили су се неки људи у нашем народу у Бачкој, Банату и Срему, који су стали учити и проповедати страшну и наопаку науку, говорећи: „ Интелигенцију треба буџом (батином) ш глаеи ". У интелигенцију се обично рачунају у првом реду они, који су учили школе, а затим они који су и с мање школа били у свету, образовали се, па се баве великом економијом (господарством), трговином и занатом и другим пословима. Обично се у нашем животу зову ти људи госиода, и она наопака наука, коју су они људи, (а сами су господа) почели пре двадесет година проповедати нашем пуку, могла би се другим речима изрећи овако: „Господу треба батином по глави". Ти жалосни и неразумни синови, који су то учили само да се нашем пуку, (већином код нас сељачком свету) додворе и допадну, радили су то да омразе пред народом оне, који су им сметали и који нису хтели с њима скупа ићи. Они су тога ради обећавали народу куле и градове, златна брда и долине, само да постигну оно, за чим су тежили. А кад су постигли, што су желели и народ им помогао, они, дабогме нису извршили оно што су обећали, јер нису могли, оно што је немогуће испунити, и народ, пук, почео је веровати, да су га и они преварили. То је зло и наопако, јер се у широким слојевима народним губи вера и поуздање, и народ постаје неповерљив и према рођеном брату своме, пада у очајање. Ми данас не би понављали ове јаде и невоље наше, и ако ране још<*нису зарасле, да се у по неким листовима, који су намењени народу и у којима има и доста корисних ствари, чешће пута не удари на нашу тако звану интелигенцију, да је она свему злу у народу крива. Тако смо ових дана читали у једном листу, који читају широки слојеви, ове речи: Интелигенција предводи свуда па и у нас. И чудно је онда прекоравати народ прост, кад се ако водством интелигенције где гвд скрене с правога пута. Често се пута чује са тих истих страна, како интелигенција не ваља, није ни зашто, не ради на корист народну, руга се, кад је неко „чиновничић, учитељчић, професорчић" и тако даље.

Овакав наук не ваља никако и може родити само зло. Вал>а знати, да народ сачињавају скупа: ратар, економ, занатлија, трговац, чиновник и остали, у народ спадају једнако и сељак и господин. И онда је пред Богом тешки грех правити раздор и расцеп у народу самом. Исто онако, као што припада част и поштовање ономе вредном ратару, који у зноју лцца тежи и обрађује поља своја, припада она и честитоме учитељу, који свој век проводи учећи књизи дечицу народну, професору, који живот свој проводи у образовању народног подмлатка, свештенику, који воду бригу о добру и срећи народној, чиновнику, који се грби од јутра до мрака у прашњавим канцеларијама. Све су то синови народни, и сви су скупа они народ. Истина је и то, да доста њих од господе не врше своју дужност према пуку своме, како би требало. То зло треба лечити заједнички, сви скупа, и гледати да зла нестане. Колико тужаба има у нас на овога на онога чиновника, професора, свештеника, учитеља, али за то нико паметан на свету не ће и не сме рећи, да нам чиновници, професори, свештеници, учитељи не требају. Та сви они скупа са сељаком, ратаром, сачињавају народ, а у државном животу сви су потребни. Као што је код машине потребан сваки комадић, да се може окретати и ићи, тако су у државном и народном животу потребни различни сталежи, да се може развијати и напредовати. Толико имадосмо у кратко рећи, да сузбијемо лажна учења и мишљења, која шире неувиђавни људи и тако уносе у народ наш забуну и зло. Сви смо ми народ, и господа и сељаци, а као што у сваком житу има кукоља, тако га има и у народу. Дужност је зато шеницу чистити, да остане чисто жито. Али исто тако треба широке слојеве народне васпитатИ и учити, па се неће ни људи из пука дати за нос водити од каква неваљала господина. Десет средстава нротив несташице крме. Кр. земаљска влада у Загребу издала је ову наредбу, којом се иде за тим, да се донекле стане на пут опасности, да ове године не изневјери храна за благо (крма). I. Сиј кравску (пострну) репу (на једно катастрално јутро од 160СО хв. треба 3 кгр. сјемена; може се добити од народно-господарског одсјека кр. земаљске владе у Загребу за 85 фил. до 1 К 30 фил. по 1 кгр.)