Српско коло

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

уза њу ћеш моћи штедити сијено, а краве ће се добро мусти. Може се говедима давати око 16 кгр. на дан и главу, к томе је доста 6—8 кгр. сијена. Свињама се даје репа читава или исјечена и скухана; једно и друго свињама врло прија. Ако се ваљано утрапи, одржи се кравска репа до касно у зиму. Ова је репа здрава и течна храна и за људе, II. Сиј горушиц^ (сенф бијели) за зелену крму (на 1 кат. јутро 6—8 кгр.) горушица даје врло много добре крме, коју можеш са поља косити још мјесеца студеног (новембра), а да не дираш у сијено или сламу за крму. III. Сиј кукуруз за зелену крму (на 1 кат. јутро 100—115 кгр.) зелена се кукурузовина држи на пољу до мразова, а и када је од мраза мало осушена, још се може стоци давати. Што мислиш, да нећеш зелено прехранити, то док је још топлије, сухо вријеме исјечкај на педаљ дуљине, па спреми у сухе јаме широке 2—3 'метра, дубоке 1— 1 1 ј 3 метра, угази добро (као кад киселиш купус) нагрни још 1—17 2 метра високо зелене ове сјечке, пак покриј земљом 1 педаљ високо, али врх купа остави отворен. Та ће се кукурузовина угријати, па кад буде топла, да не можеш руком поднијети топлоту, нагрни још више земље. Кад посве престане топлота у купу, загрни га сасвим. У том трапу се држи кукурузовина по више година; она иотамни, мириши кисело, а стока је похлепно ждере, а да јој непридодајеш било сијена било сламе. IV. Сиј кукуруз са грашком за краве музаре, да га зелено косиш (на 1 јутро 80 кг. кукуруза и 30 кг. грашка). Од те зелене крме, која може устрајати до мјесеца студена, краве много и врло доброг млијека дају. V. Сиј гримизну дјстелину (ЈпкагпаШее) (на 1 јутро 12 кгр.) она даје у јесен добру пашу, а у прољећу већ у травњу издашан једар откос зелене крме. VI. Сиј смјесу за прољетну зелену крму н. пр. раж или јечам са грахорицом и грашком (на 1 кат. јутро за тешка (иловаста), тла 40 кгр. ражи или јечма, 60 кгр. грахорице и 30 кгр. грашка; за лака (пјесковита) тла 60 кгр. ражи или јечма, 40 кгр. грахорице и 30 кг. грашка). VII. Сваку крму сјечкај руком или машином (сјечкалицом) сјечкану крму стока не може разбацивати као несјечкану, пак се тако њоме штеди. VIII. Слабо сијено, у којем има киселих трава, шаша, ситинца итд. или крмну сламу (од зоби, шненице итд.) а и кукуровину у нужди можеш за животиње пробављивијима направити, ако их сјецкаш, а сјечку наквасиш сланом водом, пак пушташ да се мало укисели, за што треба 8—12 сати (од једног оброка до другог). IX. Спреми пажљиво кукурузну сламу , режи кукурузу одмах над земљом, да више сламе добијеш, вежи ју у недебеле снопове, пак их постављај у непревелике купове. Жрвњај кукурузне клипове заједно са стручком или стручке саме. Жрвњани стручци (а и ситно сјечкани) могу дјеломично добро надокнађивати сијено или сламу. X. Направи већ сада рач колико ћеш стоке моћи

до прољетне паше и крме прехранити расположивом крмом. Што ти недостаје на сијену или слами купуј сада, док је крма јевтинија, јер ће у зиму бити скупља. Ако не можеш куповати рађе продај сувишно благо сада док му је цијена повољнија, него да га будеш морао продавати у бесцјену када невоља притисне. Продај слабије благо, а боље остави за припашу. У Загребу дне 28. јула [српња] 1904. Кр- хрв,слав.-далм. земаљска влада, одјел за унутарње послове. За бана, кр. бански савјетник: д-р Иво Малин в. р.

Шта ее збива у нас и у свијету. Крунисање српског краља Петра I. Уторак, сриједа и четвртак 7. (20.), 8. (21.), 9. (22.) септембра свечани су дани крунисања краља Петра. Круна је израђена у Паризу, а плашт краљевски, који изгледа као ,онај у старих српских владара, рађен је у Бечу и ванредно је лијеп, тако да човјеку око стаје, кад га гледа. На те свечаности дошли су Хрвати, Словенци, Бугари, па тако ова прослава налази у братском загрљају све јужне Словене. Београд је свечано дочекао своје госте Рођење талијанског наследника престола. Оно, што талијански народ већ десетак година очекива, испунило се ономад. После две кћерке родила је талијанска краљица Јелена сина, коме је дато име дедово Умберто, а зваће се Умберто принц од Пијемонта. (Пијемонтје био средиште, где се зачела, развила и раширила мисао за уједињене Италије. Пијемонт је уз помоћ остале Италије и ујединио. Италију). Међу првима краљ Виктор Емануило послао је веома красан брзојав и српском краљу Петру, који је пашеног талијанског краља. Поузданичка скупштина у Великом Грђевцу. У уторак 31. августа (13. септембра - ) одржана је у Великом Грђевцу код Беловара поузданичка скупштина српске народне самосталне странке. Скупштину су сазвали присталице самосталне странке родољубни Срби Михаило Соларић, српски свештеник у Великој Писаници и Анастас А. Добровић. Из Загреба је био уредник „Новог Србобрана" Светозар Прибићевић. Народа је било око 250 људи. Скупштина је протекла у најбољем реду. Расправљало се о народним и државним стварима и како треба да радимо да нам буде боље. Збор је захтијевао да се самостална српска странка приликом будућих избора за сабора упусти у одлучан бој, да у сабор дођу прави народни људи. Мађарске школе. Ми смо писали, како у наше крајеве, нарочито у Славонију, грну Нијемци, отварају своје школе, читаонице, оснивају новине, пјевачка друштва, узимају земљу из руку нашега народа, који узмиче пред њима. Тако раде и Маџари, којима је још лакше, јер им иде на руку угарска влада из Пеште, помаже их новчано и иначе на сваком кораку. ^Наша влада у Загребу опет зазире од угарске владе у Пешти, па им иде на руку. Тако је овога лета основано око 20 нових школа маџарских у Хрватској и Сжи^и^