Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. И.

виде, да су на јужне Словене зинули непријатељи, силни и бројем и снагом и знањем и новцем. Састали су се тих дана у Београду сликари и вајари словеначки, хрватски, српски и бугарски. Пред очи многобројног сакупљеног народа изнели су радове своје и доказали да и јужни Словени иду напред поузданим кораком и у вештини и уметности. 1 их су се дана видели у Београду и људи књижевници, научници, политичари, и расправл>али су о пословима својим и народним. Слегао се био силан народ из Србије и ван краљевине Србије, и у Београд је дошло народа са стране преко педесет хиљада душа. И Србија је прославила две велике сдаве: сто година устанка Карађорђа, деда данашњег крал^а Петра, који је позвао и окупио народ и ударио прве темеље српској држави, данашњој краљевини. Искупљени народ са захвалношћу се сећао и помињао потоцима проливене српске крви за слободу и одао славу и поштовање оним многобројним јунацима и мученицима народним, борцима за слободу око „великога вожда" Карађорђа. 8. (21.) септембра 1904. у среду стављена је на главу српског краља Петра 1. краљевска круна, направљена од топа Карађорђева. Од времена цара Душана краљ је Петар по примеру старих наших владара први крунисани српски владар. Прошли су ти лепи београдски дани, али ће они имати, ако Бог да, својих до.брих и лепих последица. Непријатељи се словенски л>уте на ову славу, а то је најбољи доказ, да су јужни Словени на правоме путу. Руско-јапански рат. Оцо Портартура. Посљедњи десет дана мјесеца септембра по новом календару били су око Портартура врло крвави. Јапанци с дивљим навалама пошто пото хоће да заузму Портартур. И ако хиљаде људи падају као снопље, Јапанцима не полази никако за руком> да заузму руски град. Због тога у Јапану влада велико незадовољство на генерала Ногија, који управља јаПанском војском око АрТура^. Један је јапански лИст у Токију овијех дана отворено писао, да они у своме уредништву имају оштар мач и да би га радо послали Ногију, да учини харакири на себе, То јсст да распори себи трбух.

А ипак Ноги није крив, што не може да изведе оно, што ве~ћ неколико мјесеци Јапанци и остали руски душмани тако жељно очекују. Портартур је утврђен град, у граду је храбра руска војска, којом заповиједа један од најспособнијих руских генерала — Стесељ. Можда би Портартур већ био досад пао, да није таког заповједника, али су Руси зато и поставили правог човјека на право мјесто. Један Китајац прича, да је 26. септембра био један огорчен јуриш на Артур и да је пало Јапанаца том само приликом педесет хиљада. Овај број биће свакако претјеран, али Китајчева исповијест казује, дајеЈапанце стајао тај јуриш грдних жртава. Два дана касније била је опет љута битка, и опет су Јапанци страдали. Шта каже цнез радзивил? Прије три недјеље дана провукао се кнез Радзивил, руски поручник с још једним другом из Артура и допро је сретно до Куропаткина. Он описује, како оданле јављају, да је војска у гарнизону здрава и да има хране. Једу додуше коњско месо, јер боље месо чувају за рањенике. Воде имају доста. Град се храбро бори и држаће се дуже, него што то непријатељи мисле, али су ипак Јапанци постигли при лично успјеха за ово неколико мјесеци, јер су дошли ближе граду. С друге се стране опет јавља да Артур има муниције и хране доста и да је генерал Стесељ увјерен, да ће се он још неколико мјесеци држати. Русца морнарица. Цар Никола стигао је у уторак (4. октобра по нов.) у Ревал да се опрости с балтијском флотом. Прије три недјеље кренула се флота под заповједништвом Рождественскога, али је у Ревалу чекала још на четир брода: оклопницу „Ореља", крсташе „Олега", „Шемчуга" и „Изумруда", и тако појачана одлази 15. октобра по нов„ у Источну Азију, камо ће стићи до половице децембра. Ако дотле, као што се надати можемо, не падне Портартур, изгледи су за Рожде.ственског доста повољни. Оцо ^№\)кдена. Код Мукдена би ускоро могло доћи до велике битке. Генерал Куропаткин добија појачања Непрестано, али исто тако и Јапанци. Ренерал К^Р опат К ин ' На бојном пољу поставиће се двије рус.ке војске; Једном ће заповиједати Куропаткин, а другом генерал Грипенберг, који ће крајем октобра кренути из Вилне, у руској Пољској,' на Далеки Исток. ВрховнИм пак заповједником над обје војске именован је генерал Куропаткин.