Српско коло

Год. 11.

СРПСКО КОЈЈО

Стр.

Лист „Рускија Вједомости" рачунају, да ће сибирска жељезница преносити мјесечно 35 хиљада људи на бојно поље. Почетком будуће године имаће Руси 12 корова војске и 7 засебних коњичких дивизија. Седам корова и 4 коњичке дивизије сачињаваће прву војску под Куропаткином, а остатак од 5 корова и 3 дивизије коњичке војску генерала Грипенберга. С том ће убојном снагом напасти и ударити Куропаткин на Јапанце, јер ће бити јачи одњих.

Ркаћки Патријарх 1 Симо М«та?уљ — Београд. У приморском граду Травњу, у суботу, 17. марта, године 1854., стари травањски трговац Марко Пламуша — надимком Патријарх, у свом дућану дознаде, да се Француска и Инглеска придружише Турској против Русије, и паде у несвијест. Управо, за дуго је било питање, је ли Патријарх најприје дознао за тај догађај, па онда пао у несвијест, или језадогађај дознао тек пошто се освијсстио. За дуго су о томе разбијали главу жбири и уопште Латини (католици) травањски, али старац не хтједе казати истину, док је трајало оно апсолутистичко доба. Онога јутра, Патријарх, пошто се, по свом обичају, дуго Богу молио и доручковао у кући, стиже у дућан, кад је његов синовац већ и велико пазарио, јер је субота пазарни дан у Травњу. Уђе у пун дућан, па поче помагати, купце савјетовати у избору, умјеравати цијене, и т. д. Стасити старац, блага лица, сиједе браде, са свиленом црном капом на глави, у дугачку црну капуту, задаваше сваком повјерење и поштовање. Сел>аци православне вјере обожаваху га, сматраху га као жива свеца, а они други, Латини, помало га и мржаху, али, и они га штоваху. И тога јутра, уз погађање и пјенкање, било је помена о старијем временима, и о женидби Тривиној, те се, као и увијек, по-

1 Доносижо ову приповијеот „Ркаћки патријарх" (Ркаћима зову у Далмацији православне Србе, исто као код нас што нас зову у Хрватској Власима), српског приповједача Симе Матавуља, која нам казује исто оно, што се и данас догађа. Прије педесет година устала је била готово сва Европа прот в Русије и хтјела ју је коначно уништитн. Аустрија је такође била против Русије, гонила је пријатеље њене, и умало није загазила и сама у рат нротив Русије, и ако ју је она спасла г. 1848. Тако је Аустрија вратила љубав изахвалност. Сва је Европа устала, али Русије није сломила. Оно што се догађало прије педесет година, поновило се и прије двадесет седам година, кад је Русија ратовала с Турском. И онда су непријатељи клицали од радости, кад је руска војска доживјела који пораз од Турака. Али Русија је опет побиједила свога непријатеља. Данас Русија ратује са Јапанцима. Нспријатељи, а то је скоро сва Европа, и опет се радују и кдикћу, али ћс Русија, ако Бог да, и опет побиједити свога непријатеља. Србин је увијек стајао уз Русију и осјећао братску љубав за Русе. Кад не би било силне руске државе, наши би нас душмани већ давно притиснули о ледину. Овако зазиру од Русије, па зато мрзе и н .у и нас.

нављао узвик: — „Та што га већ нс жениш! Толико благо, а ви инокоси!..." И стара Параскева, Патријархова сестра и „домоводитељка", причаше уз обичне разговоре о Русији. Скоро је година дана, (управо одјула 1853. од кад Руси упадоше у Влашку), да се у њиховој кући и не говори о чем другом. Стари је на свој начин објашњавао новинарске вијести, а свако његово тумачење бјеше дуже од најдужег новинарског чланка. Закључак је био увијек један: Руси ће побједити. Јер не само што је уза њих Бог, као свагда, него имају силу и богатство, које се не може исцрпсти. То зна он, Патријарх, који је својим очима глсдао руску војску, руско благо по црквама и манастирима, и тако даље. Параскева бјеше братов одјек међу православнијем заграђанским женама, које је похађаху. Она је њима објашњавала мало друкчије, женски. Говораше: — Руси ратују ради ослобођења Христова гроба од некрста, а Русима се противе не само Турци, него и Латини и Лутори. Али то је добро. Због тога безбоштва нестаће са лица земл.е сваке вјере, осим крста од три прста, свијех краљевина и царевина, сјем јединога и превсликог царства московскога, православнога!... Кад послије ручка Трива отиде у дућап, Патријарх, као сваког дана, леже у истој трпезарији, на диван. Источни угао, према прочел>у, приказивашс прави иконостас, — три низа икона, сребром и златом окованијех, пред којим увијек гораше кандило. -— Докле Патријарх спава под благом заштитом светитеља, да вам испричам шта је главно из његове прошлости. Родио се у заграђу травањском пошљедњих година владања млетачке републике. — Отац му, надничар, даде га у трговину код неког имућног и самохраног Грка. (Онда је било још неколико грчких домова у Травњу). јУТлади Пламуша угоди Грку, а кад стаде на снагу, постаде му као посинак. У то вријеме Приморје припаде Аустрији и она постави православној цркви првога владику. Али тај владика (цинцарског поријекла, и ако се звао Краљевић), поче најприје кришом, па јавно радити да се православни поунијате. Зато се против њега створи завјсра и мјесто њега, по случају, плати главом неки његов доглавник, Пољак, каноник. Владика побјеже, влада затвори око петнаест завјерсника, међу којима и младог Пламушу. Робовали су по тврђавама, који више који мање, а Пламуша тринаест година. Срећом његовом, двије године прије ослобођења, господар умирући, остави му своју кућу и дућан, а ако би он умро у тамници, онда да припадне православној црквеној опћини. Пламуши првп посао би, да отиде у Русију.