Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

велики број ратара и без куће и без земље. Тако доста велики број Срба ратара не може да живи људски, пати се, осећа, да му је тесно у селу. Има више начина, да ми око себе начинимо пространије, или барем да нам не буде још тешње. Ја ћу рећи о томе нешто у овом броју, а нешто у другом. У сваком скоро котару (срезу) има варошица или овећи град. И Срби ратари иду у те варошице и градове. И виде, како не би видели, дајетесно у граду, кућа уз кућу гушће него на селу, али није тссно грађанима. Али још нешто виде. Међу тима грађаннма нема баш много Срба. Видиш много трговина, гостионица, кавана и хотела, занатлијских радња, али међу њима српских на ретко посијаних. У градовима виде ратари доста благостања, доста људи, који добро стоје, али мало међу нлкма Срба. А што је још горе и још већа срамота, има котарева (срезова) скоро сасвим српских, али варошице су у тим котаревима пуне другог народа, а не српског. По 80, 70 душа српских од сваке 100 у котару, а у граду само 10, 20, 30 од сваке стотине. Друго све туђинац. Ено вам земунског котара. У њему скоро сам Србин, а у граду Земуну нема Срба ни трсћина. У котару глинском већина Срба, у Глини мањина, у котару костајничком већпна Срба, у Костајнипи ћеш их на прсте избројати, у котару пакрачком већина Срба, у Пакрацу мањина, у вуковарском већина Срба, у Вуковару велика мањина, у округу новосадском већина Срба, у Новом Саду трећина. У краљевинп Хрватској и Славонији више него четвртина Срба, у главном граду Загребу само двадесетпна. Тако вам је скоро свуда. Туђин по градовима трговац, занатлија, крчмар, кавеџија, хотелијер, чиновник, слуга, ама све. Ми се Срби стисли у села своја, гушимо се, мотамо по њима, крваво израђујемо онај јадни филир, па кад га нзрадимо носимо га у град туђину у џеп. Та већ су туђини и -у села зашлп, не морамо се мучити увек, да у град идемо. Једемо често сух хлеб (крух), а туђин нам чорбу испред носа куса. А зашто су ти људи, што по градовима и већим селима лепо зарађују туђинци ? Зашто то не би била деца Срба ратара? Зашто ми не би онај новац, што га туђину дајемо, дали Србима, деци српских сељака? Зашто ми не бисмо олакшали себи, начинили пространије око себе и других у селу шаљући децу у свет, као и они туђинци, Чивути, Швабе, Маџари, Чеси, што шаљу своју децу чак међу нас? Та ми своју децу за сад и не морамо слати у свет, има за њих и ближе места, по тим градовима, варошицама и селима међу нама. Нас Срба има

у краљевини Хрватској и Славонији 26 од сваке стотине. А знате ли колико има српске деце од сваке 100 што учи занате и трговину? Само 13. Кад међу сваком стотином шегрта буде 26 Срба шегрта, онда ћемо бити на пар. Па ни то није доста. Ми се морамо трудити, да што више буде Срба, који се баве исплатнијим пословима. А како је код нас у Хрватској и Славонији, тако је и у Угарској, Босни и Херцеговини и Далмацији. Нами је тесно. Место да тој тесноћи доскачемо шаљући своју добру децу, која не могу честпто живети на селу, у градове своје, у занате, ми их шаљемо у ■— Америку. Као ближе нам је. А туђинпу се не да у Америку, није он слободан као Србин, па се кукавац гнезди овде, међу нама, у зло. Други пут ћемо наставити. Лдам.

За „Српсно Коло". „ Овдје ћемо опет редом изнијети имена оне народне господе, која се заузимљу за „Српско Коло", скупљају за њ претплатнике или се сами претплаћују на више примјерака, да се онда шаљу у народ Тако се г. Јован В. Барако трговац у Карловцу претплатио на 5 примјерака и послао управи „Српског Кола" К 12; даље се претплатио пречасни госп. Сава Стојшић прото у Панчеву на три примјерка и послао К 7"20. У Босни се такођер заузимљу народна госиода за „Српско Коло". Честити српски свештеник у Добрлину у Босни г. Алекса Поповић скугшо је 5 претплатника и послао управи нашег листа К 12. Даље је г. Станко Шибанић из Трњана код Гарчина скупио 8 претплатника и послао за њих претплате К 1С/40. Уважени родољуб и Србин трговац у Кореници г Стево Калембер скупио је 45 претплатника и послао одмах за сву годину К 108 за ове претплатнике. Срби трговци у Босни такођер се заузимљу за наш лист. Г. Милош М. Лакић трговац у Бјељини у Босни скупио је 6 претплатника и послао К 14'40, те обећава, да ће их још скупити. На ирпједлог г. Симе Мрвоша приликом вјерења (зарука) г. Стеве Мрвоша шумског пословође у Врбовском код Огулина, скупљено је као прилог „Српском Колу" К 1Г80, а дароваше по К 2: г. г. Симо Мрвош, Стево Мрвош, Јово Марковић директор Штедионице и поштар и Божо Ћурувија; по К 1 г. г.: Коста Вукајловић акцесиста, Никола Хајдин дневничар и Мијо Штефанац месар; по 80 потура: Кузман Хајдин цестар. Даље је послао г. Милан Будимир трговац у Кистању у Далмацији К 7 - 20 за три примјерка „Српског Кола" у знак саучешћа према г. Милану Тркуљи трговцу у Госпићу због губитка његове госпође, која је недавно умрла. Ова три примјерка имају се слати тројици сиромашних Срба ратара у Зрмањи. У пријатељском друштву у кући г. Славка Ћурчића трговца у Блињи код Петриње скупљено је даље као прилог „Српском Колу"