Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 5.

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је еднодушно ово: СРБМНЕ, НЕ ИСПУШТДЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШШ. јер је свака груда, свака бразда, еваки педаљ српске земље, евака изгубљена кућица, свако енпуштено кућаште српско, што Срби лакомиелено из шака мспуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропает, највеће српско народно издајетво. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју год :-гну нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било).

Руско-јапаноки рат, Око Портартура траје још увијек бој, Јапанци нападају, а Руси се бране. Бојеви се бију око, тврђаве има сада већ на пет мјесеци, али је Јапанци не могу баш никако да заузму. Портартур лежи у низини крај мора, а опкољен је посвуда наоколо брдима. На тима брдима стоје руске утврде и тако видите Портартур није једна тврђава, него мјесто опкољено са више тврђава. Тијех тврђава има великих а и малих, има их које леже близу вароши, а и далеко.одње. Јапанци морају дакле, да заузму мјссто, отимати једну по једну утврду на. брдима око вароши. Све што су могли до сада постићи, јест, да су заузели двије три мање тврђавице, које стоје далеко пред великим утврдама. То им није баш велика корист, кад се знаде, каква сила војске им је изгинула до данас пред Портартуром (око 60.000 људи). Пошто са руских утврда пуцају грдни топови, који бацају зрње на 8000 метара и више, то морају Јапанци већ у тој дал>ини копати. ровове и дизати шанчеве. Они то и раде. Што се ближе тврђавама примичу, то је руска ватра са њих све жешћа и јача, зато се Јапанци, што даље иду, све више и дубље укопавати морају. То је и разлог да опсада овако дуго траје и Јагтанци иду тешко напријед. Како јављају пошљедње вијести, што су дошле, било је баш прошлих дана тешких бојева. Јапанци су, кажу вијести, сада истом допрли до руских главних утврда (тврђава). Разумије се, изгубили су и овај пут сила људи, што убитих, што рањених. Пошто се Руси бране као лавови, аимадујош увијек хране и муниције неће Јапанци још за дуго заузети Порт■артур. Руси су напунили у тврђави, прије него што је рат почео, пуно хране и муниције, а добивају још и сада увијек. Са копна, по сувом,

не могу, али им долази с мора. Истина Бог, на мору стоје јапанске лађе, али имаде доста Кинеза а и других подузетних људи, који се за велике новце у ноћи и магли провлаче кроз јапанске лађе и доносе Русима што требају. Ј? ^анџ^рији. У Манџурији стоје војске, и руска и јапанска у положајима, које су заузели послије битке пред Мукденом, о којој смо писали у пошљедњем броју. Војске стоје, копају шанчеве, намјештају топове, довлаче храну и муницију и спремају се тако за нову битку. И Русима и Јапанцима долазе нове чете и нови топови. Руси су раздијелили своју војску на три дијела, на три војске, првом заповиједа сада генерал Лињевић, другом генерал Грипенберг, а трећом генерал Каулбарс. Куропаткин је добио заповједништво над читавом руском војном снагом на суву и на мору. То је све добро и показује како се Руси озбиљно припремају за битку што ће доћи. Када ће нова битка започети тешко је казати. И Руси и Јапанци се спремају, па који буде прије готов са припремама, Ојама или Куропаткин, тај ће нови бој и започети. Балтијсца морнарида о којој смо писали да иде у помоћ Портартуру нагазила је на мору код Енглеске на рибарске енглеске лађице и неколико их потопила. Чинило се испрва да ће због овога догађаја доћи до рата. између Руса и Енглеза, али неће; обје државе су одредиле да се у. миру испита ствар па онда казни ко је крив. Енглеска је жељела да помохне своме савезнику Јапану и заустави руеку флоту, но то јој није пошло за руком. Руске лађе путују даље и сада су већ ирева лиле трећи дио свога пута.

Тесно нам је. I. Често ћеш чути ту реч из уста наших ратара. Па има и истине у њој доста. Доле по Срему, Банату, Бачкој притисла ратара велика имања богаташа и племића. По горњим крајевима, Хрватској, Босни, Далмацији земље бреговите и неплодне, а ратар неук, не зна онако радити земљу као они Срби по доњим крајевима. Друго не бави се више са сточарством и воћарством,. према земљи, већ се више бави сејањем пшенице, кукуруза и других усева, који не могу на њиховој земљи тако напредовати као по Срему, Бачкој и Банату. У горњим крајевима има свако земље али слабе, неплодне, у доњим крајевима има богме

Оавјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.