Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. II.

Машише се планине Трусине, И сиђоше пољу Невесињском; 75 Али Турчин чека на биљези, Наврх поља шатор разапео, Под шатором сједи, пије вино, Служи му га слуга Шабан-ага. Како/дође Пивљанине Бајо, 80 Како дође, он под шатор уђе, ■ Како уђе, он на земљу сједе, Када сједе, онда Бога назва: „Добро јутро, бсже Љуббвићу! „У зао час по ме или по те." 85 Па отпаса два мача зелена, Бегу баци оба преко крила: „Ето, беже, два мача зелена, „Оба мача од једног ковача, „Ти избери, Кога теби драго, 90 „Узми бол>ег, остави горега, „Да не речеш, да је пријевара." Кад то виђе бежс ЈБубовићу, Он поскочи на ноге лагане, Довати се сабље оковане: 95 „Ао Бајо, Пивљанско копиле! „Што ће мени Ришњански мачеви „Та код моје сабље Шамлијанке?" Уста Бајо на ноге лагане, Обојица на двор изиђоше, 100 Изиђоше, пак се растадоше. Бајо посла Његошевић-Мата, Да опипа бега Љубовића, Да на њему панцијера нема. Оде Мато бега да опипа; 105 Кад опипа бега Љубовића, АјГ на њему до три панцијера, Три панц'јера, један сврх другога; Када виђе беже Љубовићу, Ђе ће дознат' Пивљанине Бајо, 110 Он загрли Његошевић-Мата, Па га љуби у бијело лице: „Богом брате, Његошевић-Мато! „Немој казат' Пивљанину Бају, „Да на мени панц'јери имају; 115 „Ако мени Бог и срећа даде, „Те погубим Баја на мејдану, „Даћу теби све рухо Бајово, „И даћу ти оружје његово, „И све благо, што код, њега нађем; 120 „Честита ћу тебе учинити: „Б'јеле ћу ти дворе саградити „'У лијепу селу Невесињу „Поред мојих двора бијелијех, „И даћу ти хиљаду дуката." 125 Превари се Његошевић Мато, Превари се, у.једе га гуја, Не шће казат' Пивљанину Бају, Већ превари свога побратима, Да на бегу ништа више нема, 130 Осим једна танана кошуља,

По кошуљи свила и кадива. Тад' Љубовић посла свога слугу, Да огшпа Пивљанина Баја; Оде слуга, те опигт Баја, 135 И врати се, те он бегу каза, Да на Бају панцијера нема, Него само -танана кошуља, И по њојзи свила и кадива. Тада они на мејдан дођоше, 140 Трже Бајо мача зеленога, А Љубовић сабљу Шамлијанку, Пак ђевери од њих одступише, А они се ударат' стадоше. Куд удара Пивљанине Бајо, 145 Куд удара бега Љубовића, Просијеца свилу и кадиву, А из свиле жива ватра сипа; Куд удара беже Љубовићу, Куд удара Пивљанина Баја, 150 Просијеца свилу и кадиву, А из свиле црна крвца лије И комади одлијећу меса, Љуто бјеше Баја обранио, Обранио по десници рупи. 155 Када виђе Пивљанине Бајо, На невјери да ће погинути, Баци мача у зелену траву, Пак Турчину под сабљу подлеће: Десном га је руком уватио 160 За десницу и за бритку сабљу, А лијевом за грло бијело, Обори га у зелену траву, Од л^утине зубима га закла. Кад то виђе Његошевић Мато, 165 Он побјеже преко поља равна Са Турчином слугом Шабан-агом, За њим трчи Пивљанине Бајо: „Стани побро, Његошевић-Мато! „Да си мени јуче побјега-о, 170 „Опет бих те данас сустигао" Сустиже га накрај поља равна, Удари га мачем на довату, До рамена одс'јече му главу, Па он виче слугу Шабан-агу: 175 „Врат' се натраг, слуго Шабан-ага, „Те ти скидај Његошевић-Мата, „Тврда вјера! ништа теби не ћу." Поврати се слуга Шабан-ага, Те он скиде Његошевић-Мата, 180 Па отиде селу Невесињу. Бајо скиде бега Љубовића, Скиде с њега рухо и оружје, На њем' нађе три ћемера блага, Сва три пуна жутијех дуката, 185 С њег' отпаса, а себи припаса, Пак посједе бијесна путаља, Оде право к мору на крајину У Латине, видат' десну руку.