Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Петра Бороте нема већ неколико дана код куће, јер је побјегао из страха од пријетња жандарских. Кажу да се он сам пријавио суду и кот. области, али је одмах и отпуштен, јер против њега нема никакве ствари. При свем том он не смије кући, јер је долазила и друга оружничка „опхођа", тражила Петра код куће и псовала му „три сунца. његова, што га није код куће, али ће они већ њега наћи." У ствари овој поведена је и званична истрага, о чијем току нам није поближе познато. Вриједи знати, да су жандари још у служби. Ми завршујемо овај извјештај о крвавом догађају. Изнијели смо факта, која ће, ако устреба, свједоци са заклетвом потврдити. Она сама јасно о свему говоре и наш даљи коментар није од потребе. Али друго нешто имамо ми да кажемо друштву нашем. Кад је изасланик нашега уредништва дошао међу онај наш добри, али биједни пук, људи су се чудили, да има још ко у господском капуту, који и о њима бригу води и који осјећа болове њихове. То је једна грозна, али и потресна истина. Иза покојног Станка остало је четверо сирочади — троје женских и једно мушко — и кукавица удовица. Кућни је темељ тринаестогодишњи синчић Јово, а најмлађем је женском дјетету Јелици седам година. Сиротиња је то и њихова су кућна врата, тако рећи, мртвим коцем затворена. Друштво наше требало би да даде свој дар у новцу сирочади Станковој. То би био најбољи доказ и сирочади самој и ономе јадном народу тамошњем, да ми водимо рачуна о сељачком пуку своме. Тиме би показали љубав своју према њему и помогли би да се затрпа онај велики јаз, који нас дијели од простог народа нашега. Не дајмо, да се у сељака нашег јача увјерење, да је сваки господски капут заклети душманин сељачког гуњца нашега. (На овај позив „Новог Србобрана", да се у помоћ прискочи сирочади покојног Станка, већ се одазивају Срби са различних страна и за неколико дана већ дароваше породици покојнога Станка преко 250 круна у готовом новцу.) Б. Б.

Бајо Пивљанин и бег ЉубоеиИ. Књигу пише беже Љубовићу У лиЈепу селу Невесињу, Те је шаље Пиви каменитој На кољеио Пивљанину Бају: „Чујеш море, Пивљанине Бајо! 5 „Ти си мене за срце ујео, „Ти си мога брата погубио; „Изиђи ми на мејдан јуначки, „Ево теби три мејдана дајем: „Један мејдан у кршним Корит'ма, 10 „Други мејдан под гором Трусином „Насред равна поља Невесињског, „Трећи мејдан, ђе се удесимо „Ако ли ми не смијеш изићи, „Послаћу ти ђерђеф и преслицу, 15

„Уз преслицу Мисирско повјесмо „И вретено дрва шимшпрова, „Те ми преди гаће и кошуљу, „И учкур ми у гаће навези." Када Бију ситна књига дође, 20 И кад виђе, што му књига кажс, Он узима дивит и хартију, Те он бегу књигу отписује: „Господару, беже Љубовићу! „Штета теби погинут' од мене, 25 „Мени жао умријет' од тебе; „Него хајде, да се помиримо: „Ако сам ти брата погубио, . „Мене јесте младост занијела, „И ја сам се давно покајао; 30 „Него хајде, да се помиримо: „Послаћу ти лијепу јабуку, „Уз јабуку стотину дуката." Када књига Љубовићу дође, И кад виђе, што му Бајо пишс, 35 Тад' он Бају другу књигу пишс: „Ао Бајо, Мивљанско копиле! „Ја се с тобом помирити не ћу „Да ми дадечЈ хиљаду дуката, „Док не дођеш мом бијслу двору, 40 ,,Не пољубиш хрта међу очи, „И крата коња у копито, „Онда мене у скут и у руку, „И преда мном у земљипу црну." Када Бајо ситну књигу прими, 45 Књигу чати Пивљанине Бајо, Главом маше, зубима шкргуће, Па он бегу другу отписује: „Чујеш море, беже Љубовњћу! „Не љубих ти паса међу очи, 50 „Ни твојијех коња у копита, „Да бих знао, да бих погинуо, „Него ћу ти на мејдан изићи, „Чекај мене под гором Трусином „Наврх равна поља Невееињског, 55 „На погледу селу Невесињу „Н кадуни твојој вјерној љуби." Књигу посла Пивљанине Бајо, Пак дозива свога побратима, Побратима Њстошевић-Мата: 60 „Побратиме, Његошевић-Мато! „Љубовић ме на мејдан зазива, „Опремај се, мплп побратпме! „Да идемо под гору Трусину: „Виђи, побро, ђе ћу погинути, 65 „Ил' како ћу бсга погубити." Опреми се Пивљанине Бајо, Уд'ри на сс свилу и кадиву, Пак припаса два мача зелена, Оба мача од једног ковача; 70 Опреми се Његошсвић Мато, Пак пођоше до два побратима Од честите Пивс камените,