Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Срби се населише по садашњој Босии и Херцеговини, Далмацији, Србији, Старој Србији, Црној Гори' и Маћедонији. СрпсЈ<и с\?сједи. Заједно са Србима доселили су се и Хрвати, који се настанише западно од Срба. Јужно од Срба становали су Грци, источно и сјеверно разна словенска племена. Око год. 680. населе се на исток од Срба међу она разна словенска племена Бугари и оснују своју државу. А на сјеверу се око 880. године населише дивљи Мађари, народ из Азије. Ето, то су српске комшије све до сад. Само што су Бугари примили словенски језик и обичаје, сасвим се растопили у Словенима, те нам тако постали браћа. А Мађари нијесу, већ остадоше онакви, какви су и дошли. СрПС1{И ЖИВОТ У новој домовини. Нећу о том дуго приповиједати. Живјели су Срби исто онако, као у старој домовини. Исто су онако били и несложни. Мјесто да су се сложили у једну велику државу и покорили се сви једном владару, они су се дијелили на сијасет племена. Свако је племе било као нека мала државица, а управљао с њим жупан или кнез. У граду Раси (садашњем Новом Пазару у Старој Србији, у Турској) становао је велики жупан, коме су се остали жупани требали покоравати. Али они то нијесу радили, па је он само по имену имао врховно господство над другим жупанима. Жупани су били несложни, гшемена се увијек клала међу се, због чега су Срби често страшно страдали, као што ћете чути касније. За првих двјеста година страдали су Срби од навала Фрушких и Бугарских. Они су проваљивали у српске земље, рушили села и градове, убијали силан народ и пљачкали му сав иметак, а несложни Срби нијесу се умјели бранити. Први српски велики жупани, којима се спомињу имена, били су: Вишеслав, Радослав, Просигај и Властимир. Овај Властимир је први одбио бугарског кнеза Пресијама из српских крајева тако жестоко, да Бугари не смједоше више за његове владе ударити на Србе. Срби примај\Ј Христов^ вјер^. Послије Властимира постао је велики жупан српски син му Мутимир. Био је то и мудар и јуначан човјек. Све до његове владе, којаје почела године 843. а свршила 891. године, била је већина Срба незнабожачке вјере. Неки су већ били Хришћани, али већина није. Мутимир преведе српски народ у лијепу вјеру Христову. Мутимир је био и јунак велики. И на њега ударише Бугари, мислећи да ће њега свладати,

кад му оца не могоше. Али јуначина Мутимир поби војску бугарског кнеза Бориса, зароби му сина Владимира и дванаест бугарских великаша. Бугари се морадоше помирити с Мутимиром. Од тога доба живио је српски народ у миру и задовољству све до смрти Мутимирове. Ни Мутимир није саставио свију Срба под своју власт, већ само око половице. А шта би текар било, да је све Србе могао сложити у једну државу. Послије његове смрти наиђоше опетстрашне несреће на српски народ. Српск« страдања од б^гарског цара Симе\?на. Синови, синовци и унуци Мутимирови почеше се по његовој смрти као вуци клати за господство. И туђинце су нозивали у помоћ један против другог. А туђини су жарили и Палили лијепу земљу српску. Јер што би је они жалили, кад то нијесу ни Срби радили. Трајало је то дуго, док бугарски цар Симеун године 924. посве не упропасти Србију, пославши на несложне Србе своју војску. Прву војску Симеунову Срби до ногу потукоше и обојицу војвода, Мармаја и Сигрицу заробише и погубише. Али друга војска Симеунова зароби на превари српске војводе, савлада обезглављене Србе и опустоши страшно српске земл.е. Српски се народ већим дијелом расели по околним земљама. а Србијом завладаше Бугари. Што је јада поднио српски народ у то вријеме, то се не може описати. То ропство српско трајало је седам година, кад се Срби побунише под војводом Чаславом, истјераше Бугаре из своје земље и ослободише се.

Два Куртића и Боичић Аш.' Вино гшју два Куртића млада } Два Куртића, два брата рођена, Шњима пије Боичић Алиле, Па се Алил пред Куртићи вали: „Чујете ли, два Куртића млада! 5 „Што је Босне и каурске стране „Данас нема нада ме јунака, „Ни Турчина, нити каурина." Веле њему два Куртића млада: „Не вали се, Боичић Алиле! 10 „Ти нијеси ни чуо јунака, „Да камо ли очима видио: „Јеси л' чуо од Јанока Јанка, „Који Јанко сваке годиниие, „Он покугш Јаночке катане, 15 „Па доведе у поље Удбинско „Кад приспију на жетву шенице,

1 На крбавском пољу под Удбином налази се мало језеро, које се још у старој грунтовниди звало Куртића-језеро. Уредипшт по.