Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год И.

„Те одводи наше жетелице, „Њима жени Јаночке бећаре? „Ваља рећи, да је јунак Јанко." 20 Онда вели Боичић Алиле: „Два Куртића, да вас Бог убије! „Не валите Турч'на брата свога, „Већ валите влаха, другу вјеру! „Ја сам јунак бољи и од Јанка. 25 „А тако ме не родила мајка, „Већ кобила, која коња мога, „И мушкијем не пасала пасом,, „И Турскијем не назвала гласом! „Покупићу по Босни јунаке, 30 „Одвешћу их до Јанока града, „Погубићу од Јанока Јанка, „Сав ћу њему Јанок похарати, „Из Јанока робље одводити." Што је Туре пјано бесједило, 35 То, ђидија, тр'језно учинило: Он покупи по Босни јунаке: Од Травника два Пашића млада, Од Градашца два Градашчевића, И од Тузле Тузлу капетана 40 И његова Махмут-бега сина, Од Дервенте до два Атлагића, Од Новога два млада Церића, А од Крупе Арнаутовића, Од Острошца два Беширевића, 45 Од Вакупа два Кулиновића, Од Орашца Тала на кулашу, Од Мостара Џангу бул>убашу; То вам само старјешине кажем, За свакијем пет стотин' Турака; 50 Одведе их до Јанока града. У Јанка је лоша срећа била, Ђетића се дома не десило, Ни његових Јаночких катана, Отиш'о је Јанко преко мора, 55 Преко мора, на Шамлије Турке, Код двора му нико не остао, Сав му Турци Јанок похараше, Из Јанока робље поведоше. Кад се збише у поље Јаночко, 60 Сви су Турци, а једнога нема (А нико их ни потући нема), Нема оног Тала на кулашу; Њега жале по ордији Турци: „А бре медет! на кулашу Тале! 65 „Да ђе си нам изгубио главу?" Истом они у ријечи бише, Ал' ето ти Тала на кулашу, И он носи до'тридесет глава, Све исјек'о бабе по Јаноку, 70 Старе бабе и ђецу нејаку; Онђе му се потпрдују Турци: „Јао Тале! за луду те вале! ;; Не имаде да јунаке с'јечеш, „Већ ис'јече бабе по Јаноку, 75

„Старе бабе, и ђецу нејаку! „Јер ти кога роба не зароби? „Да куд ће ти покор и срамота? „Сад се немаш чиме повалити." Ражљути се будалина Тале, 80 И он просу до тридесет глава, На се метну српско одијело, Ка' што носи Шарићу Цвијане, Г1рав' отиде у Српске Котаре; Ал' је Тале запазио, курва, 85 А баш сестру Јанковић-Стојана, Јал' ј' одвести, јали главу смести. Кад он дође Стојанову двору, Али Стојан крсно име служи, У прољеће светитеља Ђурђа; 90 У двору му млога гостиница, Пред двором му дивно коло игра, Коловођа сестра Стојанова, А каква је! да од Бога нађе! Та љепша је од бијеле виле: 95 Очи су јој два камена драга, Два образа два ђула румена, Обрвице с мора пијавице, Трепавице крила ластавице, Б'јели зуби два низа бисера; 100 А танка је, како и шибљика; Висока је, како оморика; Каде игра, канда паун шеће; Кад говори, к'о да голуб гуче; Кад се смије, канда сунце грије; 105 Под грлом јој три ситна ђердана, Два од злата, трећи од бисера; Стоји звека на врату ђердана, Стоји шкрипа скута од сандала. Кад је згледа будалина Тале, 110 Увати га Чивутска грозница, Онда јој је Тале говорио: „Анђелија, секо Стојанова! „Донес'дер ми студене водице, „Јер сам, душо, врло ожеднио." 115 Анђелија рода господскога, Она њему добро одговара: „Бога теби, незнана делијо! „Моја браћа крсно име служе, „Иди к њима, те се напиј вина, 120 „А ја ћу ти коња приватити." АјГ се вати Тале у џепове, Те извади три прстена златна: „На ти, Анђо, три прстена златна: „Ја сам онај Шарићу Цвијане, 125 „Што те мени Стојан поклонио." Превари се, уједе је гуја, Па се вати, да узме прстење, Увати је Тале будалина, Па је баци за се на кулаша, 130 Па побјеже преко поља шњоме, А попјева танко гласовито: „Сив соколе, ђе си долетио,