Српско коло

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. .5.

„Да хоћеш ли здраво излетити „И изнијет' тицу препелицу?" 135 Повикаше из кола ђевојке: „0 Стојане, жив' те Бог убио! „Славу славиш, ал' ти не помаже; „Ево дође једна потурица „И на њему српско одијело, 140 „Однесе ти сестру Анђелију • „На кулашу коњу великоме, „На срамоту од таких сердара." За то Стојан ни хабера нема, Већ изиђе на високу кулу, 145 Па припали четири гласника, Хабер даје на четири стране, Па се врати, сједе пити вино. И то вриме за дуго не било, Ал' ето ти четири сердара, 150 Ето првог Шарића Цвијана, И он води хиљаду момака; И другога Вида Жеравице, И он води шест стотин' коњика, И трећега Смиљанић-Илије, 155 И он води хиљаду момака, Све коњика љутих оклопника; И четвртог Мандушића Вука, Он не води ни једнога друга, Прав' одоше трагом за Турчином. 160 У Турчина добар кулаш био, Далеко је Турке сустигао, На Попини сниже Велебита. Кад му Туртди згледаше ђевојку, За њу једну по четири дају, 165 И дају му хиљаду дуката; На то Тале ни да гледа не ће. Ту се мало забавише ТурциГледајући сестру Стојанову; Ал' говоре аге и спахије: 170 „Хај'те, Турци, да брже идемо, „Не би ли се горе доватили; „Јер се дигла магла од Котара, „А кроз маглу сијевају муње; „Што се она магла подигнула, 175 „То се дигло праха од копита; „ИЈто кроз маглу сијевају муње; „То с'јевају токе на јунацим': „Бојати се Јанковић-Стојана, „Јер је Стојан од курве копиле! 180 „А ноћас смо зао сан уснили, „Да смо ново село населили „На Попини сниже Велебита; „Нека знате, добра бити не ће: „Чијег Тале роба заробио, 185 „Н'један главе однијети не ће." А то луди не слушају Турци, Док претече Јанковић Стојане И бусије многе поставио. Отале се Турци подигоше, 190

На бусију прву нагазише, На бусију Јанковић-Стојана; Пуче пушка Стојанова пуста, За њом пуче хиљада пушака И укиде хиљаду Турака; 195 Пу.че пушка Шарића Цвијана, За њом пуче хиљада пушака И укиде хиљаду Турака; Пуче пушка Вида Жеравице, За њом пуче шест стотин' пушака 200 И укиде шест стотин' Турака; Кад поћера Смиљанић Илија Са коњици љутим оклопници, Да видите јада од Турака! Још кад јадни набасали Турци 205 На онога Мандушића Вука, Који нема ни једнога друга; Насред пута ноге прекрстио, А кад Вуче осјетио Турке, И он скочи на ноге лагане; 210 Кад се Вуче у Турке увуче, Три стотине глава одсијече; Од Србаља нико не погибе, Не погибе, само петорица, Од Турака осташ' седморица, 215 И пред њима Тале на кулашу, Побацио сестру Стојанову, Па он бјега с главом без обзира; Ћера њега Стојан на путаљу, За Талом се бијел сарук суче, 220 Стојан комад по комад одс'јеца, Говори му Смиљанић Илија: „Побратиме, Јанковић-Стојане! „Не погуби Тала на кулашу! „Нек се вали по Орашцу Турком, 225 „Да како се био оженио." Њега Стојан ни да слуша не ће, Већ г' увати за врат до рамена, Па удари шњиме о калдрму Стаде праска у Талу кошчина, 230 Кано плота од седам година. Сви отале здраво отидоше, И Јаночко робље повратише. Китајци. — Јовановић—Бомбај. О Китајцима постоји код нас у Европи рђаво мишљење, као да код њих нема ништа добра, на што би се могли ми Европљани угледати и ништа, што би могли усвојити од њих. Истина је и то, да Манџурија није ни близу тако напредна, и ако у њој живу Китајци, као што је прави Китај. Од Китајаца су много шта усвојили Јапанци, они су у многом чему учитељи јапански. Да богме, да и Китајци имају једну велику ману, да неће из Европе да усва-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.