Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛО

Год. II.

воринту. А нашу децу не мож' познати. Амбрел у руци, рукавица на руци, а сутра ће ђубре истоваривати на њиви. Знаш, гадим се на те којештарије. . . . — Да тако је, ал' дед им реци! Свака каже: без дуката неће ме ни слуга. — Ех, а шта вали и слуги ?! То и јест наше зло мој бато. Наш ијоле имућнији момак неће ни да погледа на сироту девојку. А види ти нашег комшију. Он фртаљџија па уз'о 'ћер оног Јанка винцилира. Камо среће да је тако и у нас. Ал далеко је то од тога! Ето летос десио се ја код кола, кад дође један богат Шваба у наше село да купи свиња. Кад је видио српске 'ћери са дукатима, плишом и брокатима, а он каже То поката Срби, то има новци тоста! А кад нам ушао у куће и видио разваљене капије и наше газдарице подераних сукања, а он се насмеја па каже: То нераспорита Срби. То не уме каздовати! Е право и каже човек. 'Ћер си обук'о у свилу, а газдарица ти не сме ни на сокак, а сви ћемо до вече пасуља.... — Е па шта вали? — Вали бато много! Боље би било да се хранимо боље и да се телесно снажимо, него што због ти' несретних дуката изгледамо: ко из мртвих.... —• Е право велиш брате! Ја 'тео да ти предложим да продамо један ланац за дукате. Ама видим да имаш право! — Тако Је бато! Нек су живе и здраве па ма и за поштеног слугу. Јов. Ж■ Бута. Како ш се чувати глобе и велике финанције. Наш човјек највише трпи стога, што не познаје закона, а прилике нема да научи. Зато хоћу у једној ствари да их упутим. Ратар обично даде правити уговор по писарима и надриписарима и држи, да ће они све добро урадити јер су, мисли, они паметни људи, законе знају, писати умију; али кад добије платежни налог од иорезног уреда јадикује, кад види да је оглобљен. Зато упамти ово: кад дајеш уговор правити, пази да га тај, који ти прави, пријави у грунтовни или порезни уред најкашње за 8 дана од дана када си потписао, јер ћеш иначе платити глобу; јер ако уговор макар и девети дан пријавиш већ ћеш глобу платити и то н. пр. купиш грунт за 400 кр.. плаћаш пристојбу (таксу) по 4 - 3% = 17 круна 20 фил., а глобу 4 круне 30 фил., дакле мјесто 17 круна 20 фил., плаћаш 21 круну 50 фил. — Догоди се, да купиш грунт за 1000 круна, а ти у уговор по наговору туђем ставиш само 500 круна, и ето ти велике глобе. Немој мислити да се ухватити неће, хоће и скупо ћеш

платити то, јер ћеш бити код тог случаја оглобљен са 129 круна, а да ниси мање казао платио би од тих затајених 500 круна пристојбу од 21 круну 50 фил. И онда знај, да онај који те пријави добиће око 100 круна награде. Не чини то дакле. У опћини воде катастар, мјесто биљежника писари, па кад порезни уред пошље твој уговор опћини, да кажу колико према катастру твој дио, који си, рецимо за 300 круна купио, вриједи, они означе да вриједи 500—1000 круна. Да богме да платиш онда пуно већу пристојбу. Зато, ако добијеш да платиш више, него што је право и по закону, прво дођи у порезни уред па питај, колики је „чист приход" исказала опћина, па кад чујеш иди онда у опћину, па покажи уговор (твој) биљежнику или начелнику, и умоли да ти ставе на њега опаску (клаузулу) о „чистом приходу". Кад то имаш, а видиш да је исказао мање теби него порезном уреду, иди котарско.ј области, тужи ту твоју господу и реци да ти имају у таковом случају бадава уток направити, јер су ти и натурили они толику „финанцију" (таксу), можда и зато, да им платиш за уток 2—4 круне више. Најприје ти припишу више, касније праве уток, а теби под сигурно обећају, да ће се то снизити, а то зато да заслуже на теби коју круну за се. Русно-јанански рат. Портартур пао! Око Портартура се водио дању и ноћу љути бој. Човеку је већ стајала готово памет, кадје видио, колико муке и невоље морају подносити храбри, али несрећни, руски лавови у Портартуру. Најновије убилачно оружје, мине, бомбе, митраљезе, толико месеци опсаде и Руси не пуштаху града из руку. Колико је проливено крви, колико је десетака хиљада рањених и убијених Јапанапа, којима стизаше нова снага и нова помоћ непрестано и у војсци и оружју, и храбри Стесељ не пушташе из руку поносне руске заставе. Али нема града на свету који не пада. Русима понестаде већ и хране и оружја, велики топови се брзо излижу и после сто метака не може се више на њих пуцати. Тешко је то и очајно стање, па није ни чудо, ако после тако дуге борбе и јуначког држања Јапанци у најновије време имадоше доста великих успеха. Освајали су важне висове и утврде око Артура, тако да је човек морао доћи све више до уверења, да се руски град успркос безумној и лавовској храбрости руских малођеца (јунака) неће већ дуго моћи више одржати. И збиља, на Никољ-дан је још генерал Стесељ честитао своме владару цару Николи