Српско коло

Стр. 2.

СРпско коло

Год. Ш.

свето писмо ни све оно, што влада говори. Кад ће код нас бити избори, то ће одлучити Мађари, који у нашој земљи и ведре и облаче. И кад они одреде, наша ће влада расписати изборе, било то њој по вољи или не. А Мађари могу врло лако тражити, да и код нас већ ове године буде избора. Њихов је стари сабор распуштен и они ће сад око св. Саве бирати нове народне заступнике. Ко зна не ће ли они навријети, да и код нас буде избора само да покажу, да смо ми од њих зависни. За то ће бити најбоље, да већ сада мислимо на изборе и да се за рана за њих спремимо. Избори за земаљски сабор нијесу мала ствар, као што мисле они, који свој глас продају за здјелу паприкаша и за цигаре господске. На овим се изборима бирају народни заступници, који у земаљском сабору вијећају о судбини цијелог народа. Сабор одлучује каква ће бити управа у земљи и какви ће закони у њој владати. Бадава се тужити на непоштену управу и на рђаве законе, ако у сабор пошаљемо људе, који не мисле својом главом и којима је девета брнга добро народно. Па кад знадемо, да нам сабор кроји капу, онда и те како морамо размишљати, какве ћемо људе у сабор послати. Код нас се на ово до сад врло мало пазило. Кад су били избори, падали су наши људи као муве на изборни паприкаш и не ми* слсћи, како тим гријеше и о своје добро и о будућност свога подмлатка. Додуше није томе крив сам неуки народ, Него су крива и господа, која су слабо за то марила, да народ у његово добро упуте. Али овако не смије ни код нас Дал^е остати. Нијесмо ваљда ни ми најгори, да с нама може свако увијек и по евојој вољи мућкати. Јер ако останемо овакви какви смо, да иас могу и за новце купити и пријетњама у страх нагнати, онда нам нема више помоћи. Прије него што се распишу нови избори, морају Срби бирачи већ бити на чисто, шта ће радити, с ким ће ићи на изборе и за кога ће гласати. Не омију бити као досад разбијена војска, која је касала за сваким, ко је више обећао или пружио. Кад се добро размисли, да се на саборским изборима за пет година унапрво одлучује', каква ће бити у земљи управа и какви ће -се закони народу наметати, онда је право да се сви Срби бирачи сјате на изборима ©ко независних и слободних људи, који народно

повјерење и заслужују. Који су то људи, не ће бити тешко погодити. За мађароне који држе данашњу владу били они Срби или Хрвати не могу Срби бирачи гласовати. Додуше они знаду пјшо тога обећавати и кад се нађу у невољи, онда им је српски народ добар и они га зову као оно Турци Марка: Гдје си брате Краљевићу Марко! Али кад избори прођу и кад своју ријеч треба одржати, они онда на народ ни главе не осврћу, него му дрвикују: Ајд' одатле незнани делијо. Мађарони владају већ двадесет година у овој земљи, али се никад нису сјетили, да и нама Србима даду каква права, како би и ми могли као слободан народ живјети. Српска застава, наше ћириловско писмо, наша православна вјера, наше име српско — све се то још и данас пе трпи и ако се већ давно морало законпма признати и утврдити. Па ни иначе нису мађарони били момци од ока. Сви ви знате, каква је данас рђава управа и у опћинама и у котарима и у жупанијама, сви ви осјећате како сељак грца под тешким теретима, како му је тешко додворити се господи, сви се ви тужите да закони баш нису најбољи. Чули сте и то, како се у нашој земљи Мађар осилио и како би он хтио да његова мамуза буде преча и од наше ријечи и од наших потреба. Свега тога не би било, да су мађарони имали више љубави према народу и да су били срчанији у одбрани народних права и наших земаљских закона. С мађаронима дакле не можемо заједно. Као Срби ми и на пзборима морамо бити за Србе, Па кад не можемо бити за Србе ма= ђароне, морамо се огледати за другом странком, која би имала и љубави и воље, да нас евојски и јуначки заступа. II тамо 'вамо, куд год погледамо, не можемо наћи нигдје своје боље странке од ове наше српске самосталне странке, која се купи око „Новог Србобрана" и овог народног листа „Српског Кола". Да је тако, најбоље ћете видјети, кад вам покажем, шта та странка хоће и за чим она тежи. Српска самостална странка тражи, да се српско име свуда у законима призна као равно имену хрватском. да се мјесто државних пучких школа свуда гдје су Срби у већини уведу српске школе, дасе све то ћириловско писмо изједначи у праву с латиницом, па да се и ћирилицом код свију области у земљи може уре-