Српско коло

ОРПСЖО колб

Стр. 3.

довати, да се наша црква назове у законима српско-православном, а не којекаквим другнм именима, а тражи и то да се у закону призна . сваком Србину право, да своју народну заставу (црвено-плаво-бијело) по вољи и без зазора може истицати. Српска самостална стрднка хоће и то, да наша отаџбина Хрватска и Славонија буде слббодна од Мађара и да сама са собом управља и господари. Нарочито иде она за тим, да наша отаџбина сама управља и располаже са свима својим порезима и приходима и да у томе између нас и Мађара не буде никакве заједнице. Ако смо и браћа с њима, кесе нам нијесу сестре. Но ово није све, што тражи српска самостална странка и за чим она тежи. Она захтијева и то, да се код опћина, котара и жупанија уведу вијећа, гдје ће народни заступници слободно моћи да надзиру управу и да одлучују о народним потребама. А за све изборе опћинске, котарске, жупанијске м саборске тражи она право гласа за сваког човјека, а гласовање да буде тајно, како се на бираче не би могао вршити притисак. Захтијева и то, да новине могу писати слободно, да се узакони народу право збора и договора, а не да то зависи као до сад од политичке власти. Српска самостална странка тежи и за тим, да се заустави пропадање народа у земљи, да се данашњи државни намети смање и праведније разрежу, да сви оићинари без разлике силе и господства по једном кључу плаћају све опћинске и школске намете, да држава потпомаже земљорадњу, занате и трговину, да се законом одреди један дио сељачког посједа, колико треба за живљење и да се тај дио ни за што, ни за какав дуг или порез не може продати. Српска самостална странка војеваће и за то, да се заустави исељавање народа, да се народ законом сачува од кајишара, а држава да се постара, да народ добије зараде, кад падне у потребу и невољу. Ова странка тежиће и за тим, да се промијени закон о имовним опћинама, па да народ од њих види и некакве користи, које сада ни за лијек нема. Српска самостална странка бориће се и против тога, да се са стране наШе државе смета другим народима, који хоће да живе у слободи. Јер ко хоће да гази слободу другога, тај није вриједан ни слободе своје. Она ће радити, да

се Србима и осталим немађарским народима у Угарској зајамчи слобода и да се они заштите од помађаривања. Нарочито ће наша странка бити за то, да се са стране наше државе поштује слобо^а наше браће у Србији, Старој Србији и Маћедонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Ето, сад право знамо, с којом странком могу ићи Срби бирачи, кад дођу избори. То је српска самостална странка. Она ће своје .кандидате прогласити у својим новинама, у „Новом Србобрану" и „Српском Колу" и тако ће народ лако за њих сазнати. Ништа од свега овога, што српска самостална странка тражи, неће се моћи извршити, ако не буде помоћи народа. И сад, ако народ воли себи и својој слободи, он ће под заставом српске самосталне странке поћи на изборе, кад томе дође земан. Светозар.

Орпска повјест. 3. Кнсз Часлав. 924. године, како рекосмо, Бугари свладаше српски народ, опустошише му земљу и покорише га под своју власт. 7 година трпјели су Срби туђе господство, па више не могоше. Из бугарске тамнице утече године 931. српски кнежевић Часлав са још четири друга. Послије много мука и невоља стигне Часлав у српску земљу, скупи најприје око педесет другова, који су се одметнули од Бугарске власти и хајдуковали по шумама, и дигне устанак. Буна се као муња рашири по српским земљама. Убрзо се почеше враћати и они Срби, који су се били разишли по околним земљама и моћ Часлављева ојача. Послије неколико јуначких бојева истјераше Срби Бугаре и ослободише се посве. Часлав сједини велики дио Срба под своју власт, више него Мутимир, и постаде чувен и славан. Један арапски учењак, по имену Алмасуди, који је у то доба био у Цариграду, вели за Србе овако: „То је словенско племе страшно својим непријатељима због узрока која би дуго било ређати и због тога, што у њиховој близини нема државе, којој би били покорни". Више од по Босне, сва Херцеговина, Црна Гора, по Далмације, Нови Пазар и по садашње Србије скупило се у Часлављевој руци. И Мађари су били ударили на Србе. Али их лоша срећа послужи. Војвода Часлављев, брзоноги Тихомил смлави Мађаре и уби им војводу Киша. Часлав умрије 960. године, а с њиме умрије за дуго година и мир и добро у српском на-