Српско коло

другога, од једне тачке до друге, да видимо, шта су обећали, а шта су испунили за свој народ Срби посланици владине странке у загребачком сабору. Прво је обеЛапе, да ће Срби посланици (Српски Клуб) настојати, „да се краљевинама Хрватској и Славонији нагодбом зајамчена права у цјелини својој неокрњена очувају". Нагодба између Хрватске и Славоније сва је прорешетана, нема једне тачке, о коју се Мађари и мађаронска влада нису огријешили, и те повреде нису отклоњене. Да тијех повреда са стране Мађара има, доказ је најбољи и то, што је бан Пејачевић обећао, да ће се састати нарочита одасланства — сабора загребачког и пештанског, која ће те повреде исправити. Кад би се нагодба између Хрватске и Угарске држала онака, каква је, не би било много шта, што нам мађарска влада на нашу штету чини. Ко је крив, да тако није? Крив је с осталом хрватском народном странком и „Српски Клуб". Друго је обеЛапе, да ће ти Срби посланици радити, „да се осигура трајни и слободан развитак, те материјални и културни напредак народа хрватског и српског у краљевинама Хрватској и Славонији". Колико се хрватска мађаронска странка и у њој „Српски Клуб" брину за слободан развитак народни види се из тога, што се народу не дају никакве слободе, закони су застарјели, а и оно што је слободно било, то је покопао гроф Кун и мађаронска странка. Како се брину да народ материјално (имућствено) и културно (просвјетно) напредује, доказује то, што јатомице бјежи народ у Америку и што преко половице дјеце не иде у школе, јер или их нема или су претијесне и са мало учитеља, а око 70 од сто људи не зна ни читати ни писати. ТреЛе обеЛагве гласи, да ће настојати „да се слога и искрен споразум међу Хрватима и С-рбима развије и учврсти, те да оба народна имена једнако и свестрано буду призната". Мађаронска странка не само, да није учвршћавала слоге и споразума између Срба и Хрвата, јер таке слоге и споразума нема ни међу њима у странци самој, него је влада грофа Куна увијек рачунала с том поцијепаношћу, подржавала је и на тај начин себе одржала. Српско име није једнако и свестрано признато данас као ни прије, а томе су криви људи „Српскога Клуба", јер су они обећали, али обећан»а нису испунили.

Четврто је обеЛане њихово, да ће се трудити, „да се слободан и правилан развитак српске народно-прквене автономије очува, и нарочито, да се на српском народно-црквеном сабору донесене и по Његову Величанству краљу санкциониране (потврђене) законске норме (уредбе) свестрано уважују и извршују". Колико су људи „Српскога Клуба" на овоме радили и како су бранили нашу народно-црквену аутономију (самоуправу), којој је средиште у Сремским Карловцима, види се по томе, што ми данас нисмо, тако рећи, ни господари више своје народно-црквене аутономије. Мађарска влада и мађарски министар предсједник у Пешти могу укинути све оно, што наше народно-црквене власти одреде. Ако народно-црквени саборски одбор, то јест наша влада за наше народно-црквене ствари у Ср. Карловцима, одреди, да се наша народно-црквена имовина, новци наши, употребе за једну ствар, мађарски министар предсједник не да. Он кроји правду по својој вољи и не обазире се на светињу наших закона. Како поштују нашу школску самоуправу, доста је споменути Берзевицијев закон, који ће наскоро ступити у живот, па ће наша српска дјеца у Угарској морати највећи дио времена у школи учити мађарски језик. Наше народно-црквене автономије нема у ствари више, јер мађарска влада не поштује наших закона, већ ради како хоће. Срби посланици „Српскога Клуба" нису ни у сабору загребачком ни у сабору пештанском (јер их скоро половица иде у Пешту) никад једне ријечи рекли у обрану наше цркве и школе и њихове управе. Пето је обеИање, да ће настојати „да се српска народна застава као символ (знак) српског народно-црквеног живота легалним (законским) путем призна". Од заставе српске ни говора нема. Нити се „Српски Клуб" брине за то, нити главу таре. Српска застава није још узакоњена, и ако се она слободно вије по равноме Сријему, то је народ држи у рукама својим, али закона „Српски Клуб" донио није, па зато у Горњој Крајини и не даду неке власти, да се она слободно употребљава. Ко је крив томе? Крив је „Српски Клуб". Шесто је обеЛање, да ће се трудити и на-