Српско коло

Год. III.

СРПСКО коло

Стр. 9.

нерала Каулбарса посјешће долине јантајске. Средину обају крила чини армада Куропаткинова. Засад нема већих сукоба, него се само чаркају патруле и предстраже. Како сад придолази јапанска војска испред Портартура осталој војсци јапанској, то ће и Руси морати сачекати нова појачања, тако да буду бројем јачи од Јапанаца, па ће онда навалити. Балтијска морнарида. Дио балтичке морнарице под заповједништвом адмирала Рожественског налази се сада код острвца Маријина на сјевероисточној-обали острва Мадагаскара на југу Африке. Ту он чека адмирала Фелкерзама, који је већ близу острва Мадагаскара, а онда ће заједно према Владивостоку, камо ће стићи мјесеца марта. Ј\Јначне дјело генерала ДОишченка. Козачки генерал Мишченко са својим Козацима појавио се изненада претпрошле недјеље за леђима јапанске главне војске, те је разорио жељезницу између Њуџуана и Љаојана, којим путом треба да дођу Јапанцима појачања из Портартура и тешки убојни материјал. Осим тога је Мишченко отео Јапанцима хране и муниције, те је направио праву забуну међу Јапанцима. Због тога ће морати Јапанци многу војску повући, да чувају своја леђа и путове, којима довозе храну и муницију, а тиме ће знатно ослабити главну војску. Но Козаци показаће тек што могу, када отпочне опћи нападај и кад буде требало прогањати непријатеља. Козакова смрт. Широка, снежна равница простире се иза брда Шанјанских, која су покривена густом шумом и грмљем. Мрачно зимско вече спустило се на земљу, густи мрак је покрио наоблачено небо над црним шумама, а злокобна тишина разлила се над пустим крајем. На врху брда, откуд се може прегледати читав крај, колико даде мрак, на окрајку шуме у грмљу стоји на стражи млад војник Козак. Верни коњ свезан за дрво лупа ногама крај њега и стреса се под слабим покровцем, који га слабо брани од манџурске студени. С неба вири кроз мрак само једна једина звездица, као последња искра на огњишту. Козак седи непомично на клади с пушком преко колена, упиљио очи у густи мрак, на пусту равницу и на шуме, што му се црне са стране. Можда тамо у долини вребају јапанске страже, јер их је опазила једна руска сотнија 4 ) близу руских предстража. Младом је Козаку мучно некако у самоћи, леду, снегу и мраку чини му се као да неке привиди слећу у црну шуму, тамо се сакривају, па се прикрадају к њему, опкољах ) То је у руској коњаничкој војсци једно одељење као код нас ескадрол.

вају га, кезе на њега зубе и играју око њега. Коњ му копа копитима немирно, фркће, диже и спушта главу. И он је тужан; сећа се свога завичаја, топле штале, где се није патио глади као овде. Данас осим нешто малко зоби није ништа окусио. И Козак мисли на мајчицу 2 ) Русију, на своју матер, на миле другове, на родна поља и ливаде, где је чувао као дете стада говеда и оваца. Види матер како плаче и моли се Богу за свог јединца. Око врата му је свезала свету икону, када је полазио на далеки исток и грлила га и плакала: Сине мој, мили мој сине, нека те чува и брани Мајка Божја. А и оцу се засјала суза у очима. Он му је рекао: Сети се како су наши стари били јунаци, хајде с божјом помоћи и покажи, да си ми прави син! Поносно је полазио из Москве 3 ), где их је народ поздрављао и испраћавао кличући им. Прославио се у боју са „жутацима" и добио крст Св. Ђурђа 4 ). Видео је како стотине његових другова гину за баћушку 5 ) цара и за славу руског оружја. Козак задрема и не опази како му се очи склапају по мало. У полусну види бунар обрастао врбљем, а на њему млађану девојку, сузе јој капљу низ опаљено лице, кад се сети младог драгог, тамо у шумама и горама манџурским. Млади јунак смешка се у сну. Ала се радује баћка 6 ), што види стаситог спна Козака, где се враћа са крстом Св Ђурђа на прсима.... У то коњ зафрка, залупа копитима по смрзнутом снегу и пробуди свог господара. Шта јето? Доле се чује неко шушкање и шкрипут снега. Да то није душманин. Опет се зачу шушкање, још ближе, неколико прилика приближује се стражи. Козак их опази. — Ко је тамо? — викну и опали у таму. У трен за тим загрокта неколико непријатељских пушака и млади јунак клону на хладну земљу са неколико зрна у прсима. Падајући прошапта још неколико речи и умрије а душа му пође на далеки непознати пут. Она звездица затрепта и нестаде је у мраку, као да пропаде за увек. Јапанци се прикрише у грмљу, јер су знали, да су пуцањем намамили јаку руску чету. И збиља докаса брзо једна сотнија, а њој на челу стари Бонченко. Неколико Козака скочи са коња и пође на меето где је стајао Анисимов (тако се звао онај Козак). — Мртав је, убили су га врагови жути — захука стари атаман 7 ) кроз густу браду, огледавши лешину. —- Пошаљидете им, децо, неколико јагода! 2 ) Руски народ вове Русију: матушка Русија (мајчида Русија). 3 ) Великн град руски, народ га зове свети град. У њему су највеће руске светиње. 4 ) Даје се највећим јунацима, као код нас орден Марије Терезије. 5 ) Руски народ зове свог цара од мила: баћушка (отац). 6 ) Отац. 7 ) Заповедник једне сотније козачке.