Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО коло

III. Год.

су били у парадним униформама с одличјама и сабљама. У свему се предало 32 тисуће руских војника и официра, а од тога их је око 16 тисућа у болницама. Руски војници отићи ће у Јапан, док се не измијене заробљеници или не склопи мир. Стесељ је задао часну ријеч, да се више не ће борити у овом рату, па му је допуштено, да се врати у Русију. Он већ путује у Русију. Исто тако су пуштени на слободу и остали официри руски, 'који су задали ријеч, да се неће борити у овом рату. Тако ое завршила ова јуначка обрана, у којој су Руси-показали, како се бори за цара и Русију. Одликовање Стесеља и Ногија. Њемачки цар дивећи се јунаштву Стесеља као и његова противника Ногија одликовао их је највећим војничким орденом „За заслуге". Том приликом послао је њемачки цар телеграм руском цару Николи, који гласи: „ Царуруском у Царскоје Село. Одбрана ће Портартура остати заз^вијек примјер за војнике свију народа. Јунаку, који је Твојим четама заповиједао, диви се читав свијет, Нарочито моја војска и ја. Да дадемо израза нашој милошти и дивљењу за генерала Стесеља и за његове храбре чете, надам се да ћеш Ти пристати, ако му ја подијелим највеће војничко одликовање од Фридриха Великог основани орден „За заслуге". Исту почаст указаћу његову врсном противнику генералу Ногију". Сличан телеграм послао је њемачки ца.р и јапанском цару, Микаду, у ком му јавља о одликовању Ногијеву. Ренерал Стесељ. Сав се свијет диви јуначкој борби портартурских бораца и све н-овине без разлике скидају капу пред руским војником и не могу доста да се надиве руској војсци и њезину заповједнику генералу Стесељу. Тако једне енглеске новине, које иначе не воле Руса, веле: „Одбрана је Портартура била величанствена и заслужује дивљење свега свијета". Друге опет » новине веле, да немају доста ријечи, којима би по заслузи похвалиле јуначку одбрану Стесељеву. Не знаш, да ли да се дивиш више њеГову знању и вјештини или његовој храбрости и одлучности. Показао је, што може руско јунаштво, а име његово свагда ће бити једно од најславнијих војсковођа на свијету. Ренерал Кондратенцо. У одбрани ПортартЈфа десна рука генералу Стесељу био је тенерал Роман Сидоровић Кондратенко. Бранећи Портартур, погинуо је ОН 2. - децеМбра 1004. у .једној тврђави сјевероистбчног портартурског фронта. Било му је тек 47 година. Због својих великих војничких способности био је унапријеђен за генерала 23.

јуна 1903. а 8. новембра 1903. постао је заповједником 7. источно-сибирске стрељачке бригад, а онда заповједником дивизије у Портартуру, гдје је и погинуо. Одликован је за своју храброст у Портартуру најприје орденом св. Ђурђа IV. степена, а онда истијем орденом III. степена. Не само да је он био храбар војник, него је умио и правити утврде, те се баш у том показао ненадмашан. Што су се Руси то лико дуго држали, отцијепљени од свега свијета, има се веома много уписати у заслугу генералу Кондратенку, који је изналазио све нова и нова средства за одбијање и пораз непријатеља. Јуначка одбрана Портартура остаће овјековјечена у ратној повјесници, а име генерала Кордратенка уз Стесеља остаће нераздвојно с том обраном. Са својим див-јунацима генерал Кондратенко је чуда чинио, бранећи прсима сваки педаљ земље и приморавајући Јапанце, да губе десетке и стотине људи за сваког погинулог Руса. Срећна ли је Русија, када рађа таке јунаке. Слава и вјечан спомен генералу Кондратенку. Црногорски кнез Ницола и рхЈсци 15. стрељачци На глас, да се 15. стрељачки пук у Одеси креће на Далеки Исток, кнез Никола, као шеф тога. пука, упутио је команданту пука овај телеграм: „Тронут сам до дна душе вашим извјештајем и осјећам, како ми подмлађена крв кипи у жилама при помисли, да се мој жарко љубљени 15. стрељачки пук креће на бојно поље. Околности ми не допуштају да могу са својим пуком заједно поћи, и само ми остаје то: да уздигнем руке к небу и да се топло молим за здравље и славу пука. Будите срећни, дјецо мога пука! Срећан вам пут, синови Цара Русије! Моје жеље и молитве пратиће вас издалека свуда и на сваком мјесту. Цјеливам нашу милу заставу, окићену славом под Шипком. Цјеливам вас, пуковниче, све официре, подофицире и војнике. Бог вам помогао! — Никола". Пред /У^уцденом. Генерал Куропаткин сазвао је извјештаче свију новина, који су у манџурској војсци, да прегледају све што се тиче опскрбе и хране руске војске, а војничким властима заповједио је, да им све покажу и протумаче. Из тога је јасно, да је руска војска у сваком погледу добро опскрбљена са свачим. Као што се даље јавља, Куропаткин намјерава употребити у бојевима нарочито своју коњицу-и топништво у равници ријеке Хуна. Осим свог нарочитог кора има сада Куропаткин 350 хиљада војника. Генерал Грипенберг са 4 кора почеће нападај на Јапанце. Генерал Лињевић и дио војске ге-