Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. III

„Ево има данас десет дана, Како дође грдан грдовићу, Грдан Арап су три црне главе, 65 Њега двори педесет Арапа, Свилен су му шатор разапели На Тиморцу, на високом брјегу; А какве су на Арапу главе, Једном ије, другом главом пије, 70 Трећом иште невјестице младе. Три су данас невјестице младе, Једно моја другарица Станка, Друго моја другарица Мира, И ја Јана, жалосна ми нана! 75 Станка има заручника Јанка, Мира има свога Десимира, А ја, Јана, свога Радована; Сва тројица пасали су ђорде,

Њима Марко тијо проговара: „Пуштај-де ме, Арапијо млада, Носим скупе Арапу одкупе, 100 Кад се вратим и вам' ћу да платим." Па с упути горе по Тиморцу; Кад је био на пола Тиморца Духну Арап једном својом главом, Марко мисли оштар вјетар душе; 105 Кад је био брјегу на подвршју Духну Арап другом својом главом, Па одува калпак с Краљевића, Њим обрани три Арапа млада. Кад је био брјегу на врхунцу 110 Духну Арап трећом својом гдавом, А кад духну трећом својом главом Замагли се, јали се запраши, Магла сива Тиморац покрива

Да с Арапом мегдан подијеле, 80 Чим се који Арапу приближи Арап духне, јунака одухне, Па сад виче: дуже чекат' неће. Ето муке, Краљевићу Марко, Данас нам се састат' са срамотом, 85 Или нам се растат са животом, Боље нам се растат' са животом, Нег живјети довјек под срамотом." Насмија се Крал,евићу Марко: „Иди, Јано, иди полагано, 90 Пошљи ваша до-три заручника, Нек приљегну под Тиморцем брјегом, Ако мени буде до невоље Да се мени у невољи нађу:" Па с' упути где је Арап љути. 95 Сусрело га педесет Арапа, Црне слуге дива троглавника,

— Нико не зна шта на брјегу бива. 115 Мало било, за дуго не било Док завика са висина Марко: „Амо горе, Јанин Радоване, Амо, Јанко, амо Десимире, Ја просјекох по полу Арапа, 120 Преко паса, ал још има гласа, Псује, пљује, прети да се свети, Очи бечи, а шкргуће зуби, Пак ви ход'те, сјеците му главе, Да свак своју невјесту заслужи!" 125 Како рече Краљевићу Марко, Како рече тако се и стече; Док падоше Арапове главе Побјегоше педесет Арапа Далеко им л'јепа кућа била! 130 . — Мили Боже, да веља весеља! Привјенчаше три невјесте младе