Српско коло

Год III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

своје Грке, Срби се и опет побуне. Бунтовничка војска под водством Душановим ухвати краља и породицу му, метне их у град Звечан. Сабор прогласи за краља Душана. Два мјесеца послије тога удаве, неки великаши ваљада, старог Стевана Дечанског. Бојали су се, да ће се син помирити са оцем, па да ће они због буне изгубити главе. Тако ето несретно сврши добри, мирољубиви и побожни Стеван Дечански у старости од Шездесет година. Не могоше дочекати ни да склопи своје уморене очи. Изањега дође дакле на владу Стеван Душан, прозвани Силни, први цар српски, најславнији српски владар.

КраљевиЋ Марко н орао. Лежи Марко крај друма царева, Покрио се зеленом доламом, По образу срмајли марамом, Чело главе копље ударио, За копље је Шара коњиц свезан, 5 На копљу је сура тица орле, Шири крила, Марку чини лада, А у кљуну носи воде ладне, Те запаја рањена јунака, Ал' беседи из горице вила: !0 „0 Бога ти, сура тицо орле! „Што је теби добра учинио, „Учинио Краљевићу Марко, „Шириш крила, те му чиниш лада, „И у кљуну носиш воде ладне, . 15 „Те запајаш рањена јунака?" Ал' боседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла! „Како м' није добра учинио, „Учинио Краљевићу Марко? 20 „Можеш знати и паметовати, „Кад изгибе војска на Косову „И обадва цара погинуше, „Цар Мурате и кнеже Лазаре, „Паде крвца коњу до стрмашца 25 „И јунаку до свил'на појаса, „По њој плове коњи и јунаци, „Коњ до коња јунак до јунака? „А ми птице долетисмо гладне, „Долетисмо и гладне и жедне, 30 „Љуцкога се наранисмо меса „И крви се љуцке напојисмо, „А моја се крила заквасише, „Плану сунце из неба ведрога, .„Те се моја крила окореше, 35 „Ја не могох с крилма полетити, „А моје је друштво одлетило, „Ја остадох на сред поља равна, „Те ме газе коњи и јунаци; „Бог донесе Краљевића Марка, 40 „Узе мене из крви јуначке,

„Па ме метну за себе на Шарца, „Однесе ме у гору зелену, „Па ме метну на јелову грану, „Из небеса ситан дажд удари, 45 „Те се моја крила поопраше, „И ја могох с крилма полетити, „Полетити по гори зеленој, „Састадох се с мојом дружбиницом. „Друго ми је добро учинио 50 „Учинио Краљевићу Марко: „Можеш знати и паметовати, „Кад изгоре варош на Косову „И изгоре кула Аџагина? „Онде били моји орлушићи, 55 „Па и скупи Краљевићу Марко, „Он и скупи у свил'на недарца, „Однесе и двору бијеломе, „Па и рани читав месец дана, „Читав месец и недељу више, 60 „Па п пусти у гору зелену, „Састадох се с моји орлушићи; „То је мени учинио Марко." „Спомиње се Краљевићу Марко, „Као добар данак у годнни. 65

Руско-јапански рат, Одст^пање од $!\?г{дена. .. Руска се војска повукла од Мукдена према Манџурском граду Тјелнну, а одатле се повлачи још дал>е према Харбину на север. Где ће се уставити одступање руско, није позната ствар, али Руси морају чекати појачања из Европе, а дотле непрестано узмицати пред јачим непријатељем. Да ће доћи до мањих и већих битака, о томе нема сумње, али одлучне битке неће бити бар за неколико месеци на копну. Крвава битка код Мукдена стајала је страшан број људских жртава. Рачуна се да су Руси имали код Мукдена и приликом одступања преко осамдесет хиљада људи што мр-твих што рањених, а Јапанци преко сто хиљада. То је огроман број и не зна се кад је више крви проливено. Куропаткину је зашао за леђа ген. Ноги. Ноги то не би могао био учинити, да није кренуо својом војском преко китајског земллппта и по китајској жељезници. То по међународном праву не би могло бити, али се Јап&нци нису на то право, за које се каже да вреди међу државама и народпма, ни- досад обазирали, ни држали, па тако ни код Мукдена. Свакако руски заповедник војске морао је то имати пред очима, па би се можда ствар друкчије свршила. Руси су оставили у Мукдену много хране, која је била спремл>ена за дуже време за војску, и та је пала Јапанцима у руке, у колико није уништена, и магазини спаљени. Топова су само