Српско коло

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

мора за њега платити отац или газда његов. Опроштени су од плаћања работе или како закон каже од откупа јавних радња: 1.) часници (официри) док су у служби војној; 2.) војници код линије за цијело вријеме презентне службе т. ј. док служе под пушком; 3.) домобранци за прву службену годину ; 4.) немоћници, који живе одтуђе помоћи ; 5.) ђаци јавних школа и 6.) редовници (фратрови и калуђери), ако не управљају парохијом или ако осим манастира немају других непокретнина. Под теглећом марвом се разумијева само марва, која тегли, па зато нико није дужан плаћати работу: 1.) за краве музаре; 2.) за јунад и ждребад, док још није за презање; 3.) за ждрепце и бикове, који се употребљавају само за расплод (за скок и опасивање); 4.) за расплодне кобиле у ергелама. Али ако когод краву музару упрегне у јарам. онда мора и за њу плаћати работу. Лудо ради, когод затаји код пописивања работе или мушкарца или марвинче, за које . треба да плаћа работу, јер ће га за цијело ухватити у лажи — та у лаже сукратке ноге! —, па ће онда морати платити три пута онолико, колико је дужан. Ако је коме одмјерена погрешно работа за више мушке чељади или за више комада марве, него што је има, може за 14 дана, кад прими обавијест о свршеном пропису ставити уток кр. котарској области, па ће се грешка исправити. Грешан је свако осим Бога. Работа се може уплатити у два пут: половина у јануару, а половина у септембру. За то ће ваљан господар гледати, да је намири на вријеме без оврхе. Платити се мора толико работе, колико је ко имао одрасле мушке чељади и теглеће марве, макар одмах сутра дан послије пописа умрло које чељаде мушко, или му парнуо који комад теглеће марве или макар одмах сутра продао сву марву. Такав је закон, па зато не ради паметно, који у вријеме, кад добије опомену, да плати работу, не ће да то учини, већ се бесмислено парничи и истјерива право, гдје га нема.

Збежанке и Калашкиње (Српкиње крај Пеште) играју коло.

Добро упамти јошиово! Законод 1873. г није укинуо за све случајеве давање бесплатних возних и ручних тежака, него је нарочито у §-у (параграфу) 14-том одредио и заповиједио, да су оближњи житељи т. ј. они, којих се ствар најприје тиче, цијелом својом снагом дужни дати потребно ручно и возно дјело у нарави код разгртања великог снијега, поводња, обране мостова и насипа, пожара у шуми, једном ријечи: кадгод пријети велика невоља и опасност. И по §-фу 48-мом слово б.) законског чланка XVI. од Г870. године морају опћинари, када треба, давати у нарави ручне и возне тежаке за опћинске путеве, јарке, канале и мостове и то по размјеру за посао подобних мушкараца од 16 до 60 година и по размјеру теглеће марве. Зато се никада не огшри, кад ред дође на тебе, да идеш на работу, него иди без поговора или сам или пошаљи кога одраслог мјесто себе, јер ће иначе опћине наручити надничара о твом трошку, а то ће те скупо доћи. Ако мислиш, да ти ниси био дужан ићи на работу јер није био ред на теби, не кроји сам себи правде, већ се пожали вишој власти, а она ћете морати већ узети у заштиту. То је твоје право, а њезина је дужност да учини оно, што закон заповиједа, јер закон треба да буде највећа воља. Гавра Еоивнол. Олика из Сријема, Њеки дан чекам ја жељезнички воз на једној од сријемских станица. Већјебило доста свијета на станици, и то Срба, Нијемаца, Словака и Мађара, и ја почех посматрати тај свијет. Нијесам дуго чекао, али сам много видио, а ево шта: „Мађарица, слушкиња код неког од жељезничких чиновника, изашла пред станицу, на руци јој дијете, тако од године дана, којему је она дала клип од кукуруза у руке, да га забави. Дијете се неко вријеме забављало кукурузом и напосљетку га испусти из руке. Ма,-

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.