Српско коло

Год III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

Епира и земље Етолију, Акарнанију и Тесалију. Грчком цару сад од свега царства остаде само град Солун, Цариград и крпица земље око Цариграда, тако је цар Душан срезао грчко царство. Сад је Душан наумио да још освоји Цариград, па да сврши сасвим с Грцима и смири се. Али силу Душанову гледао је пријеким оком моћни мађарски краљ Људевит Велики. Док је Душан ратовао са Грцима удари босански бан, Стеван Котромановић, мађарски пријатељ, по наговору мађарског краља Људевита, на Душанове земље. Чим је Душан свршио посао са Грцима крене на Босну, освоји Хум и Требиње, прегази Босну, јер тамошњи српски народ волио је српском цару него мађарском пријатељу бану. Душан себи задржа један дио Босне и већ споменуте крајеве Хум и Требиње. Хтио је само устрашити бана, па опет кренути на Грке. Душан је лебдио над тим, да отме Цариград, а друго му је све било узгредно. Али му опет Мађари направише сметњу. Мађараки краљ љут, што је његов пријатељ бан босански страдао, дигне велику војску мађарско-хрватску и навали на Душана. Али лоша срећа послужи ту војску. Душан је потуче, растјера на све стране, тако да се силни подавише у Сави и отме од Мађара Мачву, град Биоград и Сријем. Дотле је Биоград био у мађарским рукама. То је било 1353. године. Љут мађарски краљ због своје срамоте поче купити нову војску. Кад је Душан видио, да му Мађари баш сметају и задржавају га, да не иде на Цариград, онда и он напрегне сву своју моћ, па намисли да ратује на обадвије стране и с Мађарима и са Грцима. И збиља скупи он велику војску, па је раздијели на два дијела. Мањи дио пошље на Мађаре, а већи дио од 80.000 (осамдесет хиљада) момака поведе он сам на Цариград. То је-за оно вријеме била грдна војска. Мало је краљевина могло скупити у оно вријеме толику војску. Прва војска била је сретна и отела од Мађара Далмацију. Али другу војску задеси страшна несрећа. Тек што је војска кренула у онај комадић земље око Цариграда, разболи се изненада цар Душан и испусти своју јуначку душу мјесеца децембра 1355. год. у селу Деволију. Било му је текар четрдесет и шест година. Како је Д}'шан тијелом био снажан, висок, права људина, здрав, многи су мислили да су га Грци отровали. Кукајући и јадикујући врати се збуњена српска војска натраг. Није више било оне гвоздене и јуначке руке и оне мудре, препаметне главе, која је дотле управљала српским народом тако, да је српска слава и српско име по-

чело одјекивати по цијелом свијету. Баш у часу кад се соко спремио да освоји дику свјетску Цариград, да од њега начини пријестолницу српске царевине и окруни тако сав свој дотадањи рад најљепшом круном, покоси га смрт. Али осим њега покоси и срећу српског народа, јер од дана смрти Душанове.пође код Срба све суноврат. У броју који долази по реду, рећи ћу још штошта о цару Душану, јер овдје сам говорио само о његовим ратовима.

Марина клетва. — Српска народна пеома. Мајка Мару кроз три горе звала, Кроз три звала, кроз четири дала; Мара јој се кроз девет одзива: „Јеси ли', Маро, убелила платио?" „Нисам, мајко, ни до воде дошла, „А камо ли убелила платно! „Јово ми је воду замутио; „Кун' га, мајко, и ја ћу га клети: „Еда Бог да, те се обесио! „0 злу дрву о мом белу грлу; „Еда Бог да, тамнице допао! „Тамница му моја недра била; „Еда Бог да, синџира допао! „Синџир биле моје беле руке; „Еда Бог да, вода га однела! „Моја мајко, на ме га нанела!"

Руск(г-јапански рат, На бојном пољу, како заповедник све руске војске јавља, нема никакве промене. Војска се руска и јапанска повраћају од Оних тешких удараца, које су задобиле пред Мукденом у бојевима од четрнаест дана. Јапанци не прогоне ■Русе даље од Тјелина, осим што јаке извиднице прате кретање руске војске, па између Руса и Јапанаца долази до мањих и већих окршаја. То, што Јапанци не могу да прогоне руску војску, казује толико, да су били јапански губитни много већи пред Мукденом, него што то Јапанци исказују, па сад морају чекати, док добију појачања из Јапана, и док се опораве од задобивених рана. Кад ће доћи до већих битака, то се не може казати, јер о кретању војске ћуте Јапанци, а ћути и „стари папаша" Љињевић као оловом заливен, јер је ћутање од велике користи за ратне операције (предузећа). Да мукденска битка није задала онаких губитака Русима, као што су то Јапанци тврдили, а уза њих гудила. европска штампа, па чак и један део руске, видило се ових дана из брзојавног извештаја од ратног извештача Табурна петроградском листу „Новом Времену". У њему