Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. III.

до смрти дохранити, као и за случај диобе из ње тражити и Јфбити свој дио у земљи и у покретнинама. Штогод је овдје речено о избивању задругара у страном свијету, вриједи и за свако друго трајно неовлаштено избивање на примјер у најближој околици, шта више и самом истом мјесту. Србине, не избивај неовлаштено ван задруге! Гавра Коиенол.

Понос лепотице. — Српска народна песма. Девојка је крај горе стајала, Сва се гора од лица сијала, А од лица и зелена венца'; Туд' пролази сва царева војска, Сва јој војска Божју помоћ даје, Ал' не даје младо нежењено, ^ Већ догони коња до девојке: „Љуби мене, лепото девојко, „Љуби мене, док ја нисам тебе." Ал' говори лепота девојка: „Ид' одатле, младо нежењено! „Ја не љубим ни бољих јунака, „А камо ли царевих војника!"

За „Српско Ноло". Пријатељ „Српскога Кола" из Инђије у Сријему послао је управи „Српскога Кола" К 12 за 5 претплатника, г. Вујо Д. Опсеница трговац из Корјенице К 12 такођер за 5, г. Паја Поповић из Дарз^вара К ;4'40 за 6, г. Јанко Милојевић К 7'20 за 6 претплатника. Г. д-р Перо Белобрк адвокат из Бјеловара послао К 60 као погодишњу претплату за 0 претплатника, г..Стево Калембер трговац из Корјенице К 12 за 5, г. Филип Кетић из Старог Сланкамена К 10'80 за 7, један пријатељ „Српскога Кола" из Малог Граца К 8'50 за 6, г. Милан Р. Зурковић из Ирига К 3'60 за 2, преч. г. Висарион Стакић К 7'10 са 3, госпођа Ракићка, протиница из Пакраца К 4'80 за 2, г. Јосиф Тошовић из Фоче К 7 - 20 за 3 г. Павле Нинков, техничар из Пеште К 4 - 80 за 2, г. Стево Узелац, трговац из Бриња К 9'60 за 4, г. Јован Јузбашић из Нештина К 3'60 за 2, г. Којо Бунаревић из Ст. Бољана К 7'20 за 6, г. Лазо Почуча из Липоваче К 4'80 за 2, г. Нинко Вила из Полоја К 6 за 5, г. Прокопије Шиљак из Пљевља К 12 за 5, г. Гајо Јакшић из Огулина К 5'40 за 2, преч. г. Јосиф Драгишић парох из Рујевца К 8'40 за 5, г. Јанко Кравић, богослов у Срем. Карловцима К ;4'40 за 3 претплатника у 1904. и 1905. години, г. Михаило Бандур из Ашање К 4"80 за 4, г. Танасије Облаковић из Стрмена К 4'80 за 3, г. Спасоје Кнежевић из Ђеврсака у Далмацији К 14'80 за 6, г. Леонтија Врховац из Скендероваца код Липика К 16'20 за 7, г. Јосо Бастајић трговац из Свинице К 18 за 15, преч. г. Јован Ву-

келић парох у Дубравама К 9'60 за 4, г. Стево Мркаљ из Брђана К 4'80 за 4, г. II. Вујаклија К 14 - 40 за 6, г. Н. Вујашковић из Миклеушке К 7'20 за 4, г. Тома Јовановић из Кукуњевца К 3'60 за 2, пријатељ „Српског Кола" из Мајских Пољана код Глине К 12 за 5, г. г. Милан Босанац из Војнића К 12 такођер за 5, г. М. Младеновић из Суваје К 20'40 за 10, г. Ђ. Грчић из Двора К 7'20 за 6, г. Ђуро Релић из Слабине К 9'60 за 4, г. Ђорђе С. Симић-Шишков из Вареша у Босни К 7'20 за 3, преч. г. Атанасије Зорчић, прото у Воћину К 4'80 за 2, г. Јован Стевановић правник из Ораховице К 3'60 за 2, г. Милан Ивановић из Ровишта К 3'60 за 3, г. Богдан Малула из Гомирја К 28'80 за 12, г. Никола Илић, књиговођа митровачке штедионице К 7'20 за 3, преч. г. Петар П. Томић парох у Војаковцу К 3.60 за 2, г. Перо.Бекић из Двора К 19'20 као прилог, г. Пајо Поповић из Дарувара К 4'80 за 2, г. Д. Симић из Пакраца К 7'20 за 7, пријатељ „Српскога Кола" из Класнића К 14'40 за 7 претплатника.

Шта се збивг у нас и у свијету. Т Јосип Јурај Штросмајер. У суботу 26. марта (8. априла) о. г. преминуо је'у Ђакову у Славонији Јосип Јурај Штросмајер, бискуп ђаковачки. Родио се 4. фебруара 1815. Било му је дакле преко 90 година. За хрватски народ је Штросмајер веома заслужан, јер је за просвјету хрватског народа учинио више него ико од Хрвата. Стотине хиљада дао је он за просвјету, па га Хрвати с правом сматрају највећим сином својим. И у политици је имао великог утјецаја, нарочито до седамдесетих година. За вријеме владавине славног српског кнеза Михаила он је с њим дописивао и због тога је пао у велику немилост у Бечу. Год. 1870. говорио је у Риму против папине непогрјешивости, али је касније морао опорећи свој говор. Г. 1888. послао је брзојавну честитку у Русију, кад је у Кијеву била прослава деветстогодишнице прелаза Руса у православље. Због тога брзојаеа добио је исте године у Бјеловару укор од краља, а он је краљу одговорио: „Моја је савјест мирна". Један хрватски лист згодно вели за Штросмајера, да је послије свога говора против предлога, да се папа прогласи непогрјешивим, а кад је католички сабор у Риму ипак пристао на то, могао Штросмајер учинити, да се цијело свештенство католичко и народ оцијепи од Рима. Он то није учинио, јер је држао да за то није згодно вријеме. Сад било овако или онако, Штросмајер је као бискуп задужио свој хрватски народ, учинио му за његово добро велика доброчинства, па га зато с правом и држи за свога највећег сина. То му признају и пријатељи и непријатељи, то му признају сви Словени, па и читав свијет. Избор у Копривници. Смрћу мађаронског посланика Карловића, који је био посланик копривнички, остао је тај изборни котар сада празан, па ће се морати наново бирати нови посланик. Кога ће влада поста-