Српско коло
Врој 12.
Загреб, 20.' јуна (3. јхЈла) 1^05.
Год. Ш.
Излази два пута — у мјесецу -—
ЦиЈена за Ауетро-Угареку: на годину К 2-40 на по године. К 1 "20 на четрт год. К — - 60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.
НАРОДНИ ЛИСТ
Огласи рачунају се гш цјеновнику. Ако сев«ше од три пута увјјш^УЈУ, рачунају се је—— фтиније.
Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског кола народног листа". Руко— писи се не враћају. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'
Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ов.о : СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШАКА, јер је свака груда, свака бразда, сваки педаљ српске земље, свака изгубљена кућица, свако напуштено кућиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и странцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеЋе српско народно издајство. (Тако и еамо тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске огпптине, па и читаве српске крајеве, где се сада другп шире и размећу, а још за коју годпну питп ће је знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било).
Цвнтрална штвдионица за Хрватсну и Олавонију. Недавно је основана у Загребу банка за насељавање (колонизацију) и дијељење (парцелирање) земље. Ову банку основале су мађарске и аустријске банке и тршћанско друштво за осигуравање. Сада опет ти исти страни новчани заводи оснивају централну (средишњу) штедионицу за Хрватску и Славонију с каггиталом од 6 милијуна круна. Трећину акција' препустили су оснивачи ове штедионице уписивању јавном, а. двије трећине задржали су за себе. Сврха је ове штедионице, да оснива нове штедионице, банке и еличне новчане заводе и да повећава њихов капитал, као и то да зближава остале мање новчане заводе. Као што се види, овдје је већина туђег новца, па се хоће тако да спријечи, да се међу нашим свијетом не шире словенски капитали, а са друге стране да се наши домаћи новчани заводи притисну овијем туђим новцем и учине зависним од њега. Друго је кад наш човјек ради с новцем својих домаћих људи, својих домаћих новчаних завода, а друго је, кад ради с туђим људима, с туђим новцем, мађарскочивутским. Јасна је дакле намјера овог новог новчаног завода. Он хоће, да наше домаће нов-
чане заводе, гдје је домаћи новац, притисне и тако их метне под своју власт, па тако и све оне људе, народ, који ради с тијем заводима. Од овог новог новчаног завода немамо се дакле надати добру, јер је нама стран, туђи, у њему је туђи новац. Уз ове туђе заводе, који оснивају ову централну штедионицу за Хрватску и Славонију оснивачи су богаташи и Чивути мађарски, а међу њима и Стеван 11оповић Вацки, иоји говори и пнше, како је Србима овдје добро и да не требају ништа више захтијевати за себе н тражптп својпх права. Све је ово опомена и за нас Србе, да се окупљамо око свој^х земљорадничких задруга и новчаних завода, а онда да се и нашн новчани заводи вежу један за други и створе једно средиште, одакле би могли пазити и уређивати наше господарске и новчане прилике. Српеко четовање у Старој Србији и Маћедонији. *Није добро српском народу у много крајева, али нигдје му није онако зло као оном у Турскиј сада. Го и бос једе српски народ на много мјеста сув хљеб (крух) и незачињено јело, на много мјеста пати од зла, које му наноси рђава државна управа, али све је то смиље и ковиље према оном, што Србин у Турској трпи. Нека сам понекад и у оскудици, али нека барем буде сигурна глава моја и мојих најближих, нека буде сигуран образ кћери мојих и жене, нека ми нико слободно не отима и оно сиротиње што је имам, нека ми не пали крова над главом слободно, без страха од казне. А то све ради се Србима у Турској. Куће им пале, иметак отимају, кћери и жене срамоте, животе одузимају, убијају и старо и младо. Раде то Турци, Арнаути, а и Бугари, који би ради побугарити онај српски народ. Па је ли онда чудо, што се народ лаћа оружја, да се брани од тих силних зала.
Чувајте и встављајте сваки број овога лиета,
јер 1« вам требати и послије, да га читатву^^ 2 ^