Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО 1СОЛО

Год. Ш

даље. Он је истина поднео краљу оставку, али је краљ није прихватио. Занимљиво је, да жупаније у Угарској једна за другом прихваћају оно, што је Банфи предложио и ускраћују сваку помоћ влади. То они могу учинити, јер је у Угарској жупанијска самоуправа велика, (а није скучена као у Хрватској), они бирају на жупанијским скупштинама чиновнике, па за то могу и одређивати и заповедати како хоће. | Јанко ВеселиновиЋ. 14. (27.) јуна умро је у мачванском селу Глоговцу у Србији знаменити српски књижевник и народни учитељ Јанко Веселиновић у 43 години свога живота. Одрастао на селу и живећи непрестано са ратарима силно их је заволио и проучавао је њихов живот, њихове добре и рђаве стране, па је то све лијепо и китњасто износио у својим приповијеткама, које се у сласт читају. Читава свога живота био је поред свега тога сиромах, па му је то и сметало те се није могао лијечити, како би требало, те подлеже љутој бољетици. Ево прича и приповиједака, што их је написао: „Луда Велинка", „Слике из сеоског живота", „Сељанка", ,,Пољско цвеће", „Од срца срцу", „Борци", „Хајдук Станко 1 ', „Јунак наших дана", позоришни комад (представу) „Ђидо" и „Потера". Нека му је слава и вјечан спомен у народу српском. Српски добротвор. Честити Србин трговац у Вуковару и претплатник нашег листа Тоша Илић умро је недавно у Вуковару, те је оставио „Привреднику" К 2000, вуковарској српској црквеној опћини К 2000, по К 500 српском пјевачком друштву ,,Јавор" и добротворном ватрогасном друштву, по К 100 Матици Српској, српском народном позоришту и српској великој гимназији новосадској. — Нека је слава и вјечан спомен овом добротвору српском.

Разлинне вијести.

Србин ратар за „Српско Коло". Н у овом броју имамо да забиљежимо лијеп примјер, како се и Србин ратар заузимље за свој лист „Сриско Коло". То је Мита Вуковић из Свилоша код Черевића у Сријему. Када би се нашло овако још угледнијих Срба ратара, они би могли много учинити за раширење „Српског Кола". Ми се надамо, да ће сваки наш претплатник настојати око тога, па да „Српско Коло" буде што веће и што јаче. Управа „Српског Кола" захвал^ује Србину ратару Мити Вуковићу на његову заузимању. Нова Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у чанадској жупанији. Ово дана је потврђена од стране кр. судбеног стола сегединског Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у Торњи (удружење са неограниченом одговорношћу). У чанадској жупанији је једва 3—4 места, у којима Срба има. Па и од тих места ето кренуше се већ два места. Године 1902. основана је наиме Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у Батањи, а ето се сад основа и у Торњи. Надати се, да ће се сад кренути и

друга још два места у тој жупаннји, те ће онда сва српска места у тој жупанији имати и своје српске земљорадничке (ратарске) задруге. Заиста је хвале вредно, да се народ наш не да, ето, ни ту где је сасвим утонуо у мору туђинштине, где нико за њега не зна, па богме, могло би се рећи, ни рођена му браћа. Срби из чанадске жупаније нека послуже примером за углед Србима у онима местима и крајевима, где ни до данас још не прорадише српске задруге, јер кад Срби из чанадске жупаније могу, онда могу заиста свуда и сви остали Срби. Градња земаљске болнице. Земал^ска влада позвала је градско поглаварство у Загребу, да изнесе пред градско заступство на расправу питање како и с колико би новца градска опћина загребачка могла помоћи влади при градњи и уведењу земаљске болнице. Ако се ово изведе подмириће ће тиме данашња потреба не само града Загреба него и цијеле земље, а одузеће се тиме и знатан приход, што га сад имају милосрдна браћа и сестре. НајвеЋа звона на свијету. Највеће је звоно у Њемачкој у Келну са 500 центи, у Холандији са 400 центи, у Моравској (Олоиуцу) 367 центи, у Бечу 350 центи (на Стефановој цркви), у Паризу ј40 центи. У Доглеској (0'ксфорду) има највеће звоно 150 центи, у Риму (ватикан) ^80, у Шпанији 300, у Швајцарској 240. Но највеће је од свију царско звоно у Москви с големом тежином од 4089 центи. Ово звоно није објешено, него стоји на великој гранитној плочи у Кремљу.

1 I

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и желзезних завојних капака

Р. СКРБИЂ Илиаа 40. — ЗАГРЕ8 — Илица 40, препоручује своје признатосолиднс, тачне и јсфтиис Фабри^ате ============= Цјановници бацава и Фракко. 604. 5—2 ^-з?

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Будв БудисављЈееи11.