Српско коло

Год. III.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 7.

и напуштају, а напротив да сав рад и све своје делање удешавају тако, да нам снага наша народна буде велика, јака, способна да одолева свакој сили, сваком ударцу упереном против сваког појединог и свију заједно. У великом и важном томе послу света је дужност народне интелигенције да предњачи не само поуком већ и примером своме народу. Осми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга не сумња ни мало да ће народна интелигенција, која је у досадањем привредном покрету и раду нашем показала љубави и воље за привредним снажењем и подизањем народа нашега — заиста народу предњачити и упућивати га у свему што га његовом добру води, а нарочито у сузбијању највећега зла и најопаснијега непријатеља народног — раскоша, штетних обичаја и сваковрсних народних порока. Женска мода. Једна госпођа написала је о несрећној моди код ратарских дјевојака у „Новом Србобрану" чланак по имену „Женска мода и Српски Соко". У том чланку износи, како наш народ од тога страда. Вели, како јој је дошла нека жена из Буковца код Карловаца па кука и уздише, како мора узајмити из штедионице 60 круна па ићи у Нови Сад и купити кћери хаљину за славу (збор). Има само 2 јутра земље и мали виноград, а овамо мора бити за кћер штит за сунце, лепеза, рукавице, ципеле, блуза. Фино одијело, праве госпођице, а момци знојним рукама при игрању замажу све то и онда је други пут на слави не облачи него дај другу, па тако никад краја ни конца. Даље прича ова госпођа, како су јој се јадали ратари из Бешке и Крчедина на ту проклету моду, 'како им жене краду жито, пасуљ (грах\ хљеб, како то продаду буд зашто Чивуту, а онда купују кћерима фине и скупоцјене ствари. Ова госпођа предлаже даље, да би се тому злу доскочило тако, када би наше госпође и гоСпођице пробале увести народну ношњу од српског платна и јефтиних штофова, па да се нањих угледају и ратарске дјевојке и жене. Ми пак са своје стране препоручујемо Србима ратарима, да својим женама и кћерима изнесу пред очи сву штетност и убитачност ове несрећне моде, која је већ многе куће ратарске одвела на просјачки штап, па да се оставе тога. А и наши сеоски момци могли би у тој ствари порадити што, па одвраћати дјевојке од моде, јер ће и они послије, кад постану мужеви, морати такођер да искихају. Ново министарство У Угарској. Како смо јавили, са Владе је у Угарској одступио гроф Тиса, и на позив краљев саставио је владу капитан тјелесне краљеве страже, пређашњи угарски министар домобранства, барун Фејервари. У прошлу среду 8. (21.) јунија ступило је то министарство, састављено из чиновника,

први пут пред сабор у Пешти. Чим су ступили на врата, чули су сепоклици: „Ниткови!" „Бечке слуге!" „Гадови!!" и друге погрдне речи. Министар Фејервари предао је саборском председнику Јусту краљево писмо, којим се именује за министра председника. Затим је Фејервари изјавио, да га је краљ именовао само за то, што из већине саборске (опозиције) није успело до сада саставити владе. Али се нада, да ће то ипак успети, и он бп тако само кратко време остао министар председник. Иначе, рече, његово министарство стоји изван свију странака. (На то су му с левице довикивали, да то не познаје мађарски устав и шта траже у сабору?) Још је Фејервари рекао да се владе у својој дубокој старости примио за вољу краљу. (Нар. заступник Мезефи виче: „Зар отаџбина није ништа него само краљ?") После тога је Фејервари поднио пред сабор неколико законских основа. Кад је то учинио, онда је саборски председник изјавио, на што је и већина сабора пристала, да се поведе расправа о краљеву писму. Фејервари је видио, да неће добро бити ио његову владу, па је одмах извадио друго краљево писмо, и тражио да се одмах прочита. У том је краљеву писму стајало, да се сабор одгађа до 15. септембра по новом. Али то већина саборска није хтела допустити, и ако је Фејервари тврдио да се краљева реч у свако доба одмах мора саслушати. Али се већина саборска не даде заплашити, већ изврши оно што је хтела, а Фејервари оде с министрима из дворнице. Устаде Кошут и изјави влади неповерење. После Кошута устаде и сам Тиса у име либералне мађарске странке, па чак и он изјави влади неповерење. Затим устаде и Румун Новак у име немађарских посланика у сабору, па учини то исто. После свега овога прочитано је истом онда друго краљево писмо, којим се сабор одгађа до 15. септембра. Седница саборска није с њиме свршена. Устао је барун Банфи и предложио, нека сабор закључи, да је одгађање сабора противно темељним државним законима, уставу, према томе да је против устава и даље владање Фејерваријево у Угарској. Надаље, да сабор изјави, да је свако побирање пореза и узимање рекрута такође против устава, па да се забрањује позивати под оружје накнадне причувнике (ерзацрезервисте), а тако исто, да се не смеју задржати војници, који већ три године служе. 11одједно је предложио, да сабор закључи, да се забрањује дати ма и један новчић из угарских прихода за заједничке потребе с Аустријом. Сабор је усвојио предлог Банфијев. За неповерење гласали су сви осим хрватеко-славонских посланика у угарском сабору* Дабогме, да су ови закључци саборски изазвали у Аустрији велико незадовољство. Њемачке новине, које су уз владу аустријску, нападају угарски сабор, да је створио саборску револуцију, јер није хтео чути краљеве речи и прихватио је оно, што је Банфи предложио. Фејервари је опет изјавио, да он не сматра закључке саборске за правно ваљане и да ће владат^;