Српско коло

Ст .р. 2.

СГ'11СК0 КОЛО

^од. 1П.

Ми немамо при руци свију тих закона, али имамо неке, па ћсмо о тима коју проговорити. Закон о гаумама од 1902. год.: У Србијн има; шума државних, општинских и сеоских. Да ратар пма користи од шума, наређује закон, да сваки ратар, који плаћа непосредног државног пореза (без икаквих намета и приреза) 15 динара (круна) и мање од 15 динара, има право да добије бесплатно гориво и грађу из државних шума. То вреди и за општинске шуме. Остали, богатији, добивају дрво из општинских шума по јефтинијој такси, него што је она за државне шуме, али не ниже од половице таксе за државне шуме. Закон о извршшању судских чресуда: Никојем ратару не може се за дуг запленити, па дакле ни продати: Један плуг, једна кола, два вола или бивола, два теглећа коња, кобила са ждребетом до 1 године старим, крава или биволица са телетом или биволчетом старим до 1 године, десет оваца, пет свиња, мотика, секира, будак (трнокоп), коса, храна потребна породици до нове хране, пет дана земље, рачунајући дан на 1600 кнадратних хвати, била земља чиста, под гором, воћем или виноградом, заједно с необраним плодом, кућа са другимзградама и плацем (вундушеМ) од једног дана. Закон о оттиНским кошевима од 1889. г. Свака опћина мора начинити опћински кош (хамбар). У тај хамбар мора сваки ратар сасути у доброј годинИј од које хоће врсте житаоволико: Од кукуруза 90 кила у клипу, пшенице 60 кила, ражи 70 кила, јечма 90 кила, крупника (пир) 90 кила, зоби 100 кила. Свако може бирати, коју "ће врсту житадати. То се жито купи сваке године, која није рђава. Кад дође гладна година, као по Богу. она лањска, онда се из тог коша даде за сејање и храну онима, који немају, без нкаква интереса. Они то онда морају повратити у кош, најдаље за две године, у оном житу, којег су из коша примили. Тако је и код поплава, или кад лед (град) уништи усеве. Тако сиротињу не гуле кајишари, кад иадну у невољу. Оволико у овом броју. У другом броју ђемо наставити. /7.

Стари газда. 1 Прод'о газда у потаји Чиви њиву Сахранио мајку своју здраву, живу. Љути очај срце стег'о, дах му мори Образ, свет'о од старина, гори, гори. Дух очева подиг'о се па га кори, Тињи терет груд му цепа, срам га боли. Сињи терет груд му цепа, сузу рони, Свог дужника бичем Чива на рад гони. Да од села скрије пропаст добра свога, Оре јадан „своју" њиву за другога. Оре стари, нога клеца, чело гори, Планина га тужно гледа па га кори. Тужно иду до два коња, коња врана, Не бодри их на рад песма срећних дана. Нит' им вес'о пуцањ даје воље, жара, Нит' их газда добром речцом разговара. Тужно иду добри вранци, јад их мори; Црна њива к'о да плаче, к'о да збори; К'о да јеца оштри ветар са планине: „Што продаде мајку своју, јадни сине?" „Што продаде храну своју од старина?" Тужним гласом к'о да пита њива сина. Пао сељак, нице пао у жалости: —^ Њиво моја, мајко моја, прости, просТИ Горке сузе струјом теку јаче, јаче, Стара душа груде љуби, горко плаче. Љути очај о боне му груди бије, Очај не да сузи, боле да излије, У груди се суза слева, срце пара Срце прште, крвЦа разби прса стара. Залуд вриска добрих коња газДу буди> Не дижу се скамењене, мртве груди. Оборили вранци главу, плуг не оре Њива "ћути, црне груде ништ' не зборе.

Српсна повјевт, 16. Срби у Сријему, Вачкој и Банату до велице сеобе под патријархом Чарнојевићем. Још прије него што су Турци сасвим освојили Србију 1459. год. многи су Срби прешли у Сријем, и тамо се населили. А како је нешто Срба било у Сријему од памтивијека, то се они умноже овим придошлицама. Али, кад Турци 1 „Сељачки Мотиви". Пес.ме Радована Кошутића. Карловци 1892. ,1'од.