Српско коло

Год 111. СРПСКО КОЛО Стр. 3.

сасвијем покорише и освојише Србију, стан}'' Срби све више прелазити у Сријем. Ту су Срби ступили у службу угарских краљева и наставили свој крвави занат, борбу с Турцима. Испрва ти Срби нијесу имали свог српског поглавара. Али кад се у бојевима с Турцима прославио Вук, унук српског деспота Ђурђа Бранковића, прозваног у народу Смедеревца, постави га угарски краљ Матија за српског поглавицу, надари га имањем и да му право, да се зове деспот. Вук је становао у Сланкамену и залијетао се сваки час преко Саве у Србију, да се бије с Турцима. Био је велики јунак, без страха, зато га је српски народ и опјевао у многим пјесмама и прозвао га Змај Деспот Вук. Уз змај Деспота Вука борио се страшни јунакПавлеБранковић, рођак Вуков, прозван кнез Павле код Срба, а код Мађара Кињижи Павле, и јуначка браћа Јакшићи. У битци на Хлебном Пољу Павле је страшно потукао Турке. Какав је то страшан човјек бпо, види се, што је послије те битке узео једног Турчина под једно пазухо, другог под друго, а трећег у зубе, и с та три Турчина играо је на бојном пољу. Вукјезазидао српски манастир Гргетег у Сријему. Змај деспот Вук умре иза 14 година деспотовања 1485. год., а краљ угарски постави Праиославма руск на његово мјесто Ђорђа, опет унука Ђорђа Смедеревца, само од другог сина Стевана. Ђорђе је деспотовао заједно са својом матером Ангелином. Становао је у Купинику у Сријему. Није дуго деспотовао, па се закалуђери и добије име Максим. Власт своју предао је млађем брату Јовану. Јован је јуначки бранио Сријем од Турака, али је најзад морао пред силом узмакнути из Купиника у Беркасово, гдје је становао до смрти и умро 1502. год. У друштву са својим братом и матером сазидао је лијепе српске манастире у Сријсму: Опово и Крушедо. Српска црква прогласила је обадва ваљана брата и мајку им Ангелину за

светитеље. Мајку Ангелину слави наша црква 12. августа, св. деспота Јонана 25. децембра, а св. Максима 3'. јануара, све по новом календару. По смрти Јовановој прими деспотску власт његова жена Јелена, а за помоћника узме јуначког рођака Стевана Штиљановића. Бранио је Стеван Сријем и бранио, али Турци су све више као морска поплава надирали, тако да је са доста с;пског народа морао узмакнути у Барању. Кад је деспотовао у СриЈему, становао је у Моровићу, а у Баран.и "у Шиклушу. Умро је 1515. године. Тијело му почива у сријемском манастиру Шишатовцу. И њега је српска црква прогласила за светитеља и слави га 17. октобра по новом календару. Иза његове смрти више није Србима постављен деспот. Доста је Срба изгинуло у бојевима с Турцима, али их је непрестано и придолазило. Међу њима дошли су и неустрашиви јунаци, Павле Бакић са петеро браће, Раде Божић, Петар Манастирлија, који се касније прославише у многим бојевима и већином погубише главе на бојним пољанама. Турско море расло је све више. За вријеме славног султана Сулејмана, коме је био велики везир Србин Мехмед Соколовић, прождире турско море Биоград, прели сепреко Сријема, па провали у Угарску. 1526. год. сатрше Турци код Мохача мађарску војску до темеља,' у боју погибе и мађарски краљ ЈБудевит и најчувенији мађарски великаши и јунаци, а п много Срба, а на челу им Раде Божић. Од сад су Турци сваки час све дубље продирали у Угарску, док најзад 1542. . године не освоје и Будимпешту, те стадоше куцати и на врата Беча. Разумије се, да су у тим бојевима Срби лнли потоком крв, алп даим се није захвалношћу враћало, всћ грогањањем српс-ког имена, језика*и православне вјере. Срби се силно прориједише у тнм непрсстанИм бојевима и раштркаше сс по евој Угарској. Текар великом ссобом Срба у Угарску, под па-

а црква у Вечу,