Српско коло

Стр, 4.

СРПОКО коло

Год. III.

три ; архом Арсенијем Чарнојевићем 1690. год., умножи се број Срба. Разумије се да је мучан и крвав био живот Срба у Угарској прије велике сеобе. С једне стране Турци сваки час пустошаху српска насеља, с друге стране мађарски калвини и католици хтјели су да Србе покалвине, покатоличе и поунијате, а ко на то не пристајаше, тога су немилостиво мучили и убијали. Од турских зулумћара доспјели су Срби у руке хришћанских зулумћара. У наредном броју проговорићемо о сеоби Срба под патријархом Чарнојевићем и ако доспијемо, о насељавању Срба по Хрватској и Славонији.

Руско-јапански рат. С манџурског бојна поља долазе вести, које говоре о врло добром стању, у коме се налази руска војска. Јапанци после мукденске битке немају никакова успеха на манџурском бојном пољу. Немачки пуковник Гетке, који је лани читаву годину дана био као дописник код Куропаткина, пише ових дана, да Јапанци имају слаб изглед на успех у будућој великој битци. Јапанци се осећају да данас више ни бројем нису јачи од Руса, а осим тога попунили су они своје огромне дојакошње губитке у војсци старијим људима, јер младе снаге више немају. Руси напротив шаљу непрестано на бојно поље младе војнике. Јапанци су заузели, као што смо већ јавили, руско острво Сахалин, које вреди хиљаде милијуна, јер је рудама и уљем богато. Али с војничког гледишта нема ово заузимање каква већег значења. У Кореји опет стоји 1 ен. Хасегава са 30 хиљада људи. Јапанци пишу, да ће та војска на Владивосток, али то неће бити истина, јер многи мисле, па тако и Гетке, да та војска има задаћу, да у великој битци, која ће бити, из Кореје продре напред и обиђе лево крило главне армаде руске. Друга је ствар, да ли они могу то уопће извести, кад против Хасегаве стоји јака руска војска. Преговори о мир\Ј. У Портсмуту су у Америци отпочели преговори између јапанских и руских пуномоћника. Главни је преговарач с руске стране министар Вите, с јапанске барун Комура. Преговори су отпочели у среду. Према ономе, што се досад зна из вести, Јапанци ће тражити много. Комура до душе није још изнео јапанских захтева, али се из неких изјава може изводити, да ће захтеви бити велики. Тајник баруна Комуре изјавио је, да ће Јапанци тражити две и по милијарде рубаља

(1 милијарда износи хиљаду милијуна) и острво Сахалин, које по рачуну руском вреди 20 милијарда рубаља. Осим тога неки јављају, да ће тражити и Кореју, један дио Манџурије и руску жељезницу до Харбина. Да богме, да нико од Руса не мисли дати ни копјејке (новчића) накнаде ратне штете, а за острво Сахалин неће Руси ни да чују да га даду. Русија би пристала, да даде Јапанцима право на Кореју, одступила би им Порт-Артур, Даљни и полуострво Љаотун, на коме се налазе ти градови, и дала би им још тај комад жељезнице на ЈБаотуну. Како се види изгледи за мир нису баш најповољнији, па и руски листови, који говоре о томе, не верују да ће овога пута доћи до мира. У осталом, наскоро ћемо знати, шта је у ствари, а дотле ваља причекати.

Шта кажу љекари. Разболијевање мале дједе од милоште. Пише др. Перњански од Перник-града. Свак зна, дијете је стожер, око ког се окреће породични живот. И радост, и срећа, и жалост, и туга и невоља другојачји су у породицама без дјеце: тренутни су, а дијете им у њој увијек даје други вид, чини их дуготрајнијим, оно блажи тугу и невољу, јача срећу и радост. И најтежа брига поред дјететова невиног осмијка лакше се сноси. Није, дакле, никакво чудо, што ће сваки у породици угодити дјетету прије, него одраслијема, а него и себи. То чине и сви други, који су породици пријатељи и који се у њој и с њоме друже. Ну прохтијеви дјететови су разноврсни, да богме, и неразумни и неразложни. Испуните ли их увијек, без размишљања, ви ћете дјетету нанијети биједу и невољу; попуштајући му вољи, да постаје необуздана, отежаћете му живот, јер живот је спутан у обавезе наравствене, друштвене и законске, па ко се није од малена свикао на те препоне и да не прелази преко њих, теже ће му их кашње бити чувати. Али то још није сва невоља. Још је већа опасност за здравље и живот дјететов, која истиче управо из испуњавања таких дјечјих прохтијева. А то се махом чини дјеци од милоште, и неслутећи, шта та милошта носи дјетету. Па често ту и не бјеше дјететове воље, не бијаше прохтијева, да би га морао испуњавати, а понеко пружи дјетету или какву штетоносну страчку или што за јело у невријеме. Сјетите се само разноликих милошта, којима свагда и свугдје обасипају дјецу! Погледајте ону мајку, што не може одољети срцу, а да не тутне у ручице или усташца своме невинашцету кришку јабуке, крушке, диње, лубенице или зрно два кукуруза, или коју јагоду грожђа итд. Посмотрите оно сретно и задовољно лице какве баке, која чини понуде од милоште своме унучету, па уживајте у сеји и брату,