Српско коло

Год. III.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

који залажу и питају, у свом невином радовању, каквом храном или воћем, од милоште, својег млађег брата или сеју; погледајте све оне куме и прије, које пружају дјеци од милоште слаткише и разне ђаконије. Сви они чине то отворена срца и добре воље, из милоште, да дјетету учине, да га раздрагају, да му се диве, кад се стане радовати. а и не слуте, да му том милоштом својом често, врло често ремете здравље и.доводе живот у велику опасност. Колико ли невинашцади трпи и злопати, а колико ли их и пропадне и угине са незнатне ситнице какве, којом се хтјела дјетету указати милошта од мајке му, сеје или брата, бабе или ђеда, чике, куме итдЛ Свако би знао навести тушта таких случајева, кад би хтио о њима добро размислити и кад би се већ једном хтјело разумјети, да се поболијевања и страдања дјечја не смију доводити у свезу са зубићима. Ја сам видио већ много мале дјеце, гдје, нарочито љети, пропадају са таких чашћења од милоште, гдје се нагло разболијевају и гдје се необавијештена околина дјететова још увијек тјешила, да су томе зубићи криви, остајући тако без благовремене љекарске помоћи! По сто пута да рекнем: „не кривите зубиће за разболијевања, јер они расту без болести", мало би било. Ако баш случајно у исти мах и болује дијете, узрок је негдје други томе и љекар ће га, тражећи брижљиво, олако наћи. Чујте, дакле! Не дајите малој дјеци јела, воћа, слаткиша и других понуда из милоште! Малој дјеци до шестог мјесеца, без љекарева наређења, не смије ништа ући у уста, осим материна млијека, а онда тек почиње, поред материне сисе и прихрањивање. Знајте и то, да једна јагода грожђа може убити мало дијете, нарочито ових жарких дана, а без брзе и тачне љекарске помоћи. Таких смо несрећних случајева већ виђели. Страшни су они и ја их се увијек са грозом сјећам. Ну дјеца ипак не треба да буду без милоште; она су божји анђеоци, па и заслужују је. Слатко тепање и миловање развеселиће мало невинашце, као и свака понуда, и још можда више, па му тепајте, насмијте га, поиграјте се са њиме, ако не бијасте код какове заразе, па ћете му тиме учинити најљепшу милошту, а не ћете му заиста нанијети никаква вриједа, па и родитељима му бићете и мили и драги. Од таке милоште се дјеца не разболијевају.

Како је исељеницима у Дмерици. Амерички лист „Слобода" из Сан-Франциска пише о тешким приликама наших сународника који се селе у Америку овако: „Дневно нам долазе писма од наших земљака са разних крајева Америке у којима се туже на данашње жалосно стање нашега радника у овој „богатој" земљи, а такође често видимо тужбе истих у разним српским и хрватским америчким новинама: на какве муке наилазе, како су били заведени, огуљени, преварени и по то-

лико мјесеца да нису зарадили једнога долара итд. Док ове тужбе и писма читамо и сажаљевамо наше земљаке, да их је судбина тако несретно обдарила и послала овамо преко бијелога свијета, хиљадама миља удаљила од свогароднога краја у туђи свијет, да се злопате и проклињу дан, у ком су се родили, — дотле даномице на стотину досељавају се из наше домовине, који ће на много веће неприлике и несреће наићи. У самоме мјесецу мају ове године доселило се из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске, Сријема, Баната, Бачке, Србије и других крајева около 14.000, а свих скупа било је 93.000 по извјешћу досељеничког уреда, на ЕШб 1б1апс1и У Њу-Јорку. Мјесец мај ове године био је један од најјачих мјесеца у повјести досељеништва. Прошле године у истом мјесецу доселило се 68.770, дакле 24.000 више ове године. Ово 14.000 Срба и Хрвата све су људи у најбољој мушкој снази, те ако се овакови и у будуће у овако великом броју досељују у Америку, прије двије десетине година наше земље остаће пусте и посве ће се утрти наше име. Дакле, Срби, хоћете ви, да Америка буде гробница српског народа, и да баш .буде ово ново поље на ком ће се утргнути оно што је остало. Не унесрећујте, Срби, сами себе и не упропашћујте нашу милу домовину! Будите паметни и једном престаните долазити у Америку! Сви они новодошљаци имају наду у нама, који смо неколико година у Америци, да ћемо их ми помоћи и намјестити на рад. А већина од нас је на мукама за себе. Шта ћемо с њима? Срби! и још једном велимо: не селите се у Америку!"

За „Српско Коло". У овом броју имамо такођер да забиљежимо лијеп број пријатеља „Српског Кола" и Срба ратара, који се заузимљу за „Српско Коло", препоручују га Србима ратарима и скупљају му претплатнике. Госп. Стеван Шкргић из Кленка у Сријему послао је управи „Српског Кола" К 3'60 као погодишњу претплату. Но не само наши Срби него и наше Српкиње заузимљу се за „Српско Коло". Тако је госпођа Марија Ђекић из Великих Бастаја послала управи „Српског Кола" К 1840 као претплату за 12 скупљених претплатника. Ова вриједна госпођа поред своје куће и бриге о дјеци брине се ево и за народни лист „Српско Коло", на чему јој лијепа хвала. Госп. Никола Мусулин, познати пријатељ „Српског Кола", послао је опет К 4 - 80 као годишњу претплату за 2 претплатника. Г. Јован Стевановић правник из Ораховице послао је опет К 2'40 као погодишњу претплату за 2 нова нретплатника. Госп Михо Лажетић из Невесиња послао је даље К 6