Српско коло

Год III.

СРПСКО коло

Стр. 3.

сву своју снагу, да једаред већ сврше с Бечом, иа да узмогну продирати даље. Њемачко царство било је у то доба велико простором, али слабо и растровано. Њемачки и аустријски цар био је тада.Леополд I. Како није имао доста снаге да брани Беч, он из њега измакне, да затражи помоћи од осталих владара у Европи. Беч је бранио дуго и јуначки гроф Старенберг. У то је и Леополд скупио по Њемачкој војске, а што је најглавније намолио је пољског краља Јана Собјеског, јунака над јунацима, да и он са својим јуначким Пољацима притекне Бечу у помоћ. Тако и буде. Сједињена војска њемачка и пољска, највише заслугом Собјескога и Пољака, потуче до ноге силну војску Кара Мустафину, која је била трипут бројем јача. Турци у дивљем бјегству умакну, оставивши сав табор. Ето, ту је срећа оставила Турке. Иза тога су сложна пољска и Леополдова војска свагдје потукле Турке и истјерале их из Угарске. Тако је Леополдова војска дошла до граница садашње Србије. Пољаци су отишли својој кући, кад су извршили, што је главно. Кад су Пољаци отишли купи, била је војска цара Леополда преслаба, да се сама бори с Турцима. Цар Леополд и његови доглавници знали су, како су Срби добри војници. Зато су сада наумили, да српски народ побуне против Турака и да га придобију на своју страну. Зато цар Леополд изда проглас, у ком позива у првом реду Србе, па онда и остале народе у Турској, да се дижу на Турке. Слабо би тај проглас користио, и ако су Срби увијек били готови, да се дигну на Турке, да два знаменита човјека Србина не помогоше у том цару Леополду. То су били: Ђорђе Бранковић, за ког се вјеровало, да потиче од српских деспота Бранковића и патријарх српски Арсеније Чарнојевић, који је столовао у Пећи, у Старој Србији. Срби се дигну и помогну много царевој војсци. Било је српске помоћне војске преко 30.000. Цар начини Бранковића грофом и назове га деспотом српским. Војска царева освоји од Турака скоро сву садању Србију. У то Турци опет притијесне цареву војску, те се она мораде склањати из Србије. Патријарх, бојећи се да му народ не настрада, што је помагао аустријској војсци, одазове се цареву позиву и пресели се са много српског народа (кажу 36.000 породица) у Славонију и Угарску 1689. године. Тако Срби населе Сријем, нешто Славоније, Бачку, Банат, Барању, крајеве око Будимпеште.

Ево из ово неколико ријечи, које је цар Леополд у свој проглас ставио, видјећете, колико је од прилике обећано Србима, да се само премаме и населе границе државне, које ће крвљу својом залијевати, бранећи их од Турака. Тамо се вели: „Ми Леополд први и т. д., обећавамо Србима, да они осим слободне вјероисповијести могу слободно и војводу бирати, а биће слободни и од сваког терета и пореза...." и тако даље, тај је проглас велики и много се обећава у њему, што није никад испуњено. Још се Срби нијесу ни преселили сасвим, а цар Леополд баци у тамницу честитог Ђорђа Бранковића, у којој је провео 22 године и умро. Бадава су Срби молили, да га пусте, бадава је то молио и ондашњи руски цар Петар. Затворили су га, јер су се бојали, да би он могао Србе у Угарској, Србији, Босни побунити, па начинити од тога српску државу. Бојали су се, јер је српски народ јако волио тога Ђорђа Бранковића. Ето тако се Србима на првом кораку захвалило на њиховој помоћи. То имјебилазахвалност за проливену крв и за остављање рођених огњишта. Како је Србима било даље у Угарској и како су населили Хрватску и већину Славоније, причаћемо у другом броју.

Српкиња и мода. На народну спевала: АнГвЛИНа ПауКОВИћева. У коло се ухватиле сеје Посестриме из родних крајева: Црногорка, јуначкога рода, Србијанка, поносита лепа, Далматинка, вита и висока, Хрваћанка, лака милоока И Славонка, соја племенита. Све у своме народном оделу, Веселе се, весела им мајка! Очекују из Срема сестрице, Из Баната и из Бачке равне. Кад дођоше, сеје угледаше Зачуђене, њима не приђоше, Јер шлепови за њима се вуку, Штит од сунца и лепеза свуда, Рукавице на руке натакле И дукате о врат обесиле, Блузе скупе од кадиве, свиле Са чипкама и са другим чудом. Вели њима млада Црногорка: „Беж'те од нас незване туђинке! „Ми вас к нама у коло не звасмо, „Ви не знате и не осећате „Наше игре и наше весеље, „Само права, народна девојка