Српско коло

Врој 21.

Загреб, 2. (15.) новембра 1905.

Год. Ш.

Излази два пута _ ш/ШШ ЈШ и Ш Ш -«*в> 89 Ш л№к. вн 4^ Огласи рачуна,у се по — у мјесецу — ДО& И™М И Ш вРш В јГ 1111 Ј^| цјеновнику. Ако се ви8«%» прпско коло на ПО године. К 1 20 Ш §Ј| В Н Ц в Н ^ШЈР^ ШШ В Уредништво се налази у на четрт ГОД. К —*60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- „ . . _ _ и в , в л „ в л Пи ™а се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ Ј1ИСТ ™о^^. Г Гу^НИ бројеви 10 ПОТ. ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) **а0*> Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

I. 1455-05. У име Његова Величанства краља! Краљ. судбени сто у Загребу закључио је на предлог крдржавног одвјетништва у Загребу, да тископис отискан у повременом часопису „Српско Коло" ванредно издање од 4. студена 1905. број 21., и то: Из чланка: „Браћо Срби..." а) од ријечи „пребројте се" до „у Турској" (страна I., ступац 1, задња 23 ретка); б) од ријечи „Он се за народ" до „буде боље" (стр. I. ступац, 2 алинеја 5); в) од ријечи „Ако хоћете" до „бити људи" (стр. I. ступац 2, алинеа 8); г) од ријечи „коме је загребачка" до „једите гулаш" (стр. 1. ступац 2, алинеа 9, редак 7 до 15); твори учин преступка §. 302 кз. Стога се изриче забрана даљег распачавања реченог тискописа, запљена се потврђује, заплијењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова имаде се прогласити на челу првог будуНег броја часописа „Српско Коло". Разлози. Читавим смјером и садржајем поменутог тискописа настоји се (раздражити) завести становнике државне једне проти другима на раздоре непријатељске што твори учин преступка §. 302 кз. Осуда оснива се на §§. 6, 8. и 12. т п. и §§. 32., 33. и 34. т. з. Кр. судбени сто У Загребу, дне 7. студенога 1905. Гај.

Народна побједа у Русији. Ко не зна од нас за Русију и народ руски. Нема тога човјека међу нама, који није чуо за силну Русију и моћног цара руског. А јест Русија велика држава: шести дио цијелога копна земаљског отпада на саму Русију, а живи у њој на сто четрдесет милијуна душа, а од тога близу сто милијуна Руса. А у тој силној, непрегледној држави господари један човјек, цар, по својој вољи и ћефу. У управи те силне државе нико нема да одлучује, ни народ, ни сабор, већ само он, цар. Али један човјек није кадар ни опћином управљати без помоћника, то је сваком познато, а камо ли ће оноликом државом, као што је Русија. Он мора себи помоћнике поставити широм простране царевине. Ти су помоћници управни чиновници, којих у Русији има на хиљаде и хиљаде. Већина људи злу нагиње, и школованих и нешколованих. А школован човјек, који злу

нагиње, кадар је више зла починити, него човјек нешколован, јер куд злу нагиње, туд и науку своју употреби, да зло још вјештије почини. Па је ли чудо, ако су и руски чиновници људи као и други, ако већином имају мана. Није чудо, али зато се треба постарати, да им се запријечи зло чинити. Те људе треба надзиравати, треба их обуздавати, пазити на њихова дјела. Па реците ми, је ли то кадар један човјек у држави, која је на тридесет пута пространија од наше државе Аустро-Угарске? То није кадар један човјек, па да се распане, да ништа не ради, већ да само путује по држави. А кад ти људи опазе, да их нико строгб не надзире, да нико не води рачуна о раду њихову, шта ће све порадити, ако су људи рђави и злу склони! А цар? Он ће морати слушати, кад сам није кадар све чути и видјети, оно, што му о тим његовим помоћницима рекну најстарији међу њима, они што му уз кољено сједе. А ријетко се догађа, да ће му и они праву истину рећи, јер врана врани очи не вади, а и не могу ни они у том пространству све видјети. Тако видите између силних милијуна народа и цара стоје хиљаде чиновника, на чије очи цар гледа и на чије уши цар слуша. А разумије се, да ће они намјестити цару очи и уши, да чује и види, како је њима корисно. Исто тако је јасно, да ће они уклонити све, што би им сметало у том послу, из чега би цар колико толико могао видјети, како је у истини у држави. Не ће они дати милијунима народа ни право слободног састајања, ни слободу говора на састанцима, ни слободу новинама, да пишу о свему, а камо ли сабор.

Чувајте и остављајте сваки број овога диста јер ће вам требати и лослије, да га читате.