Српско коло

бтр. 8.

СРПСКО коло

Год. III.

бора, онако као и руски цар у Русији. Али сад ево кнез пушта народ, да слободно без икаква насиља изабере људе, који ће кнезу помоћи владати. Било на срећу српског народа у Црној Гори! Жељезнички чиновници и радници у Аустрији буне се. Сјећате се, како су у Угарској и Хрватској лањске године биле престале ићи жељезнице. Ето тако ће се нешто догодити за који дан у Аустрији. Радницима и чиновницима врло је тешка служба, а слабо су плаћени. Зато се почеше бунити и тражити бољу плаћу и — опће право гласа. Они нису престали служити, или служе тачно по закону, ни труна више, него што закон тражи, а до сад су радили и више. Па и то је било доста, да на свима жељезницама настане читава збрка. Возови не могу на ред одлазити ни стизати, све се смело и смијешало, те ће се, ако то потраје још који дан, морати обуставити промет жељезницом. У градове не може да долази храна, фабрикантима нестало угља, трговци не могу примити робе и тако даље, страшне неприлике. Ето на све стране устају они, који немају потпуних права и траже их на сваку руку.

Н о в е к њ и г е. Изишле су из штампе: Казбулбуцијаде, скупљене шаљиве песме и причице Д-ра Казбулбуца. Свеска II. Цена свакој свесци 24 потуре или 30 пара динарских. Претплатити се може на 10 свезака. Издање штампарије и књижарнице Милана Петка — Павловића. Вршац.

Дужницима „Орпског Кола". Већ смо неколико пута опомињали у листу овоје читаоце, који нам нијесу платили досад претплате. Осим тога смо прије 3 мјесеца опоменули свакога дужника и писмено. У том писму је било назначено, колико је ко био дужан до 1. јула ове године т. ј. до краја друге четврти. За та писма платили смо велику поштарину. Збиља скоро да се не исплати слати опомене у писмима због 60 потура или К 1.20. Због тога позивамо овијем пошљедњи пут све дужнике да пошаљу свој дуг, јер је већ крајње вријеме. Да се ту ради о великим новцима, човјек не би ништа ни рекао. Ко хоће да и „Српско Коло", које стаје годишње само К -2.40, да чита бадава и не ће да плати, кад је лист наручио и лист му се шаље, не знамо, како да назовемо таквога човјека. Ко нам и послије овога не плати дужне претплате, тога ћемо штампати у будућем броју „Српског Кола" име и презиме, па нека се широм Српства читају имена немарних дужника наших, а осим тога им нећемо више слати листа.

Надамо се, да тога не ће поднијети образ наших читалаца, те ће се пожурити, да поштено плате свој дуг, да се не излажу срамоти. Кад би наши и читаоци и дужници знали, колико ми имамо трошка и других различитих сметња, не би допуштали, да их толико опомињемо за тај мали новац. Напошљетку част и поштење сваког човјека налаже му, да поштено плати за оно, што је наручио и примао. Држимо, да имамо посла са људима, који ће знати, што им сад ваља чинити. Уредништвз и управа „Српеног Кола".

Наши одговори.

Ђ- Р. у С. Пошто сте се са својим стричевима подијелили и диоба у грунтовници проведена, не можете им спријечити да земљу продаду коме год хоће. Закон вам даје право, да све гране, које долазе на ваше земљиште, било да стоје над њим у зраку, било да падају по земљи, можете уништити, сасјећи, или их оставити, па од њих корист брати. На примјер, ако шљива у сусједовој земљи пушта гране преко међе, имате право ону грану одсјећи или је уживати. Пазите на то, да вам припада ово право само на онај дио гране, који је преко међе над вашом земљом, али даље ни прста.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жегвезних завојних капана

Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фибрицате =====

604. 5—2

Цјеновници бадава и Франко.

§7

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЂ.