Српско коло

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

пажњом и примљени најодушевљеније, а то је и морало тако бити, јер су говорници говорили од срца срцу. Говорници су погодили жеље и потребе народне, а народ их је потпуно разумио. Скупштина глинска важна је и због тога, што је она прва скупштина Срба и Хрвата, гдје заједнички дигоше свој глас у корист наше домовине и у корист српског и хрватског народа. На скупштини је прихваћена одлука (резолуција) за опће, једнако и тајно право гласа и за закључке донесене на Ријеци и у Задру. За читаве скупштине владао је узоран ред и мир, што је доказ о зрелости наших ратара, као и том, да оваке скупштине увијек пролазе мирније и љепше, када се народу не чине сметње и препреке. Скупштина се разишла у најљепшем расположењу и одушевљењу. Избор народног заступника у Копривници. На дан 9. овог мјесеца био је у Копривници накнадни избор народног заступника. Удружена хрватска и српска опозиција поставила је својим кандидатом д-ра Франка Поточњака, а влада загребачког начелника д-ра Милана Амруша. Чиновници су радили свом силом да буде изабран Амруш, али је већина изборника била за Поточњака. Док је трајао избор, био је читав простор пред биралиштем затворен од уланера и жандара, који су на биралиште пуштали само оне изборнике, који су имали исказнице, а те је исказнице власт давала. Са трга, гдје су изборници стајали, пустили су у собу, гдје се гласало, најпрво оне, који су били за Амруша, а од Поточњакових само неколико. И тако је Амруш имао послије првог прозивања изборника ПОгласова, а Поточњак 21 глас. На тргу је стајало још око 200 изборника, који су хтјели гласати за Поточњака. Они су тражили да се и они пусте на гласање. Неколико их се протурало унутра, па тако уђе најприје њих око 80, а онда опет око 50. Сви су ови гласали за Поточњака, тако да је он у 11 х / 2 сати имао 147 гласова а Амруш 142. Избор је имао још трајати пола сата, кад наједном предсједник комисије котарски пристав Павлинић оде у другу собу. Послије неколико часака врати се натраг и прогласи да се избор обуставља. Ради овога избора било је говора у сабору. Нар. заст. Стјепан Загорац оштро је напао чиновнике, који су овакав избор провели, и предложио да се ради безакоња, која су почињена, даде задовољштина. Послије њега говорио је подбан Чаврак и казао да је све било у реду. За вријеме његова говора дигли су се неки народни заступници од опозиције и викали на њега, да како може таково што говорити и одобравати. Заступник Винковић је казао да они, који тако раде, нису „краљевски чиновници већ краљевски разбојници". Предлог заст. Загорца, разумије се, да владина странка није прихватила. Још неколико ријечи о држању Срба сељака код овог избора. У изборном котару копривничком има независних Срба бирача у опћини Соколовцу око 30. Један дио тих Срба изборника са својим парохом г. Михаилом Чопордом дошао је у Копривницу и хтио

гласати за "Поточњака, али су остали доље на тргу међу онима, који нису могли доћи у собу, гдје се гласало. Други опет Срби изборници, кад су видјели шта се све збива, казали су и обећали били да ће гласати за Амруша. Частили се с њиме, дошли с њиме у Копривницу, а кад су ступили пред изборну комисију учинише онако, како им је срце говорило, душа заповиједала и гласаше за Поточњака. Немири у Загребу. Од кад је руски цар дао свом народу устав и увео опће право гласа, опажа се у пошљедње вријеме међу свима народима покрет, који то исто тражи. Тако је и у Загребу била 10. овог мјесеца скупштина на којој се говорило за опће право гласа. На скупштини је било 5—6 хиљада људи највише радника, који су послије скупштине ишли по граду и гласно тражили своје право. На неколико мјеста дошло је до сукоба са стражарима, па је било и крвавих глава. Задњих су се дана ти немири поновили и били су разбијени прозори на кући начелника Амруша, вође владине странке Томашића и на уредништву новина владине странке. Полицију помажу жандари и војска, Много је људи затворено. Сабор. На дан 10. ов. мјесеца састао се хрватс!кославонски сабор. Сабор ће расправљати о прорачуну за годину 1906., и о закону којим се уређују некоја питања између различних вјера. О том ћемо свему још говорити. Покољ Чивута у Русији. У Русији има више Чивута него у цијелом осталом свијету; има их до шест милијуна. Сад кад се ово народ руски бунио против своје владе и Чивути су се бунили и то највећма, јер је досадања влада јако прогонила Чивуте, да се умили народу, који Чивуте мрзи. Руси не трпе Чивута, они се чуде, откуд се Чивути боре за народну слободу, кад гуле народ горе од владиних чиновника. Кад је цар дао народу, што је тражио, почео се народ смиривати. Али Чивути хоће још нереда, они би ради да се Русија разједе и распане у непрестаној буни. Зато се почео народ сад против њих бунити и страшно их прогонити. То је управ грозота слушати, што ради из Чивута руски народ. Кољу жене, дјецу, одрасле, куће им руше и пале, њих бацају у ватру, иметке им разграбљују, тргај}' их живе на комаде У 40 градова тако прогоне Чивуте. У једном граду је народ отео топове од војника, који су бранили Чивуте, па их наперили на чивутске куће и све их порушио. У другим опет мјестима нијесу војници хтјели бранити Чивута. Гдје Чивута има много, сами се бране и ту се бију читаве битке, у којима падне по неколико хиљада мртвих и рањених, као на примјер у великом граду Одеси. Црна Гора добива сабор. Кнез Никола издао је проглас на народ српски у Црној Гори, којим даје народу сабор и наређује слободне изборе, који ће се обавити до светог Николе. До .сад су у Црној Гори кнезови владали без саА "