Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Ј10

Год. Ш.

Как© сс лсчи? Велики је кашаљ прилепчив, јер се кужне клице налазе у пљувачки, коју деца искашљу. Зато, ако које дете ухвати велики кашаљ, треба, ако је икако могуће, одвојити здраву дец-у. Најбоље би било послати здраву децу одмах каквом рођаку, (који нема деце) у друго место, (село) где нема те редње. Ако ти је могуће и није лекар далеко, отиди до њега с дететом, само га добро утопли. Најбољи је лек за велики кашаљ чист ваздух (зрак) без прашине, без задаха. Зато се ова болест лети лечи лакше него зими. Зими смеју деца у великом кашљу излазити напоље, само ако су топло одевена, и ако је време благо. А чим јаче зазими, или ако је суснежица или магла, онда деца не смеју никако на поље, јер лако могу добити запаљење плућа и пропасти. Соба, у којој је болесник, треба да је чиста, да нема никаква задаха. У соби треба често отварати врата и прозоре, да задах и смрад изађу, а свеж и чист ваздух уђе. Не кади собе, јер то дражи још више на кашаљ. Чувај дете од назеба и не пуштај га зими на поље да врши нужду. Нека то чини у соби у какав суд, а после тога проветри собу. Дете нека не пљује по поду, но у какав суд. Мати, која негује дете, треба често у в Рућој води да пере руке сапуном. Одело детиње прокувај у цеђу. Како се придржава дстс и шта треба да пије? Ова нам слика показује, како треба децу придржавати, када се у великом (магарећем)

кашљу зацену. Ако се дете мучи да избаци слузни пљуванак, треба покушати кажипрстом (кажипутом) да му из ждрела слуз извадимо. 11осле- таквог наступа треба деци дати да пију

млеко или ровито јаје или чорбе. Деци што више треба давати топла млека да пију, а добро је да им куваш и цвет од липе или од зове (зовике) или од титрице (камилн-теј). Чешће храни децу која имају велики кашаљ.

Шта се збива у нас и у свијету. Расправа законске основе о уређењу вјерских односа у Хрватској и Славонији била је у сабору у Загребу 29. новембра (12. децембра). Законска основа примљена је од већине сабора и сад треба још потврду краљеву, да постане законом. Ова основа, која ће ускоро постати закон, не може задовољити српски народ, јер није извела потпуне равноправности православне вјере и других са римокатоличком. О њој ћемо ми још опширније говорити и растумачити нашем свијету, шта она одређује. Главно је у њој то,. да од сад по закону сва дјеца морају бити вјере очеве. Уговором се може одредити, да дјеца сва или поједина могу бити и вјере материне. То је једно, а друго је да ће се и иновјерац моћи покопати у гробљу друге вјере. То је главно у овој основи. У саборској расправи говорио је у име српско-православних владика и патријарха владика горњокарловачки Михаило Грујић. Он је тражио да се у закон овај унесе да се наша црква зове, као што јој то припада, српско-православна црква, а не као досад грчко-источна. И шта мислите? Владина странка устала је сва против њега, а у тој владиној странци има близу 30 Срба владиноваца, а сви су они гласали против владике. И тако ће се у законима наша црква звати и даље грчко-источна, како су јој дали име онда, кад су је прогонили. Је л' те да је то жалосно. Али тако мора бити, кад таке људе бира народ српски у сабор да га они заступају. Зато таке посланике можемо звати грчко-источњацима, а не Србима. Али о томе ћемо још опширно говорити. Прорачунска расправа у загребачком сабору свршена је у уторак. Расправљен је земаљски прорачун за г. 1906. Говорило и са стране владине и њезине већине у сабору, као и са стране опозиције. На жалост, у овој и овакој прилици, кад би у сабору требало живо претрести све оно, што се у земљи збива и догађа, све оно, што народ притискује и дави, ћаскало се по старом обичају. И влада и Франкови људи, тобоже опозиционалци, највећма су нападали оне људе, који су на Ријеци и у Задру донијели одлуке и рекли, да српски и хрватски народ не стоји више уз Беч против Маџара, јер се из Беча не нада никакву добру. Ето, о том су говорили и то су нападали. Њихове нападаје одлучно су сузбили заступници: Грга Тушкан, д-р Харамбашић, д-р Винковић и Стјепан Загорац. Кад су прва тројица оштро у сабору напали Беч и државу, хтјела је маџаронска већина да их преда суду, али су ипак одустали од тога. Заступ-