Српско коло

Г©д. III.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

градски пашалук) 1807. године била посве очишћена од Турака. 1808. године нису се Срби борили с Турцима, већ су се бавили тим да земљу изнутра уреде, да уведу судове, школе, добру управу и тако даље. Читаве те године спремали су се Срби и за будуће бојеве. У прољеће 1809. године науме Срби да ударе на Турке у друштву с Русима, који су се били заратили с Турском. Карађорђе скупи велику војску те један дио пошље под Симом Марковићем на Босну, други под Милојем Петровићем на Ниш а са трећим пође он преко Старе Србије у сусрет Црногорцима. Прва је војска била сретна, народ се у Босни побунио и она кренула пут Сарајева. Војска под Карађорђем била је још сретнија. Карађорђе потуче страшно Турке на Суводолу, освоји град Сјеницу, састане се с црногорском војском и одсијече Босну и Херцеговину од Турске, затим ударе на Турке код града Новог Пазара и освоји га. Али у то стиже црни глас од Ниша. Милоје је био никакав војсковођа, па је узмицао пред Турцима. Једини војвода ресавски Стеван Синђелић одупре се на Чегру код Каменице Турцима. Били су јачи од ње[а десет пута. Али он се бранио и бранио док му од 3000 момака више од половице не паде. Милоје га је мрзио па му није хтио помоћи. Кад се Стеван видје на невољи не хтједе бјежати, већ се борио до задње капи крви, па кад Турци провалише у шанчеве српске приђе Стеван баруту, пукне у њега и одлети у зрак и са Турцима и са Србима. Таквом јуначком смрти погибе соко Синђелић, ком ће се име спомињати док је Србина. Од српских глава Турци узиђу ту кулу прозвану: Ћеле-кула. Иза погибије Стеванове Милоје све дубље узмицаше, а Турци се разлише по Србији. Карађорђе тужан мораде се вратити са славног похода а нареди то исто и Сими Марковићу. Карађорђе је имао много посла док је сузбио натраг Турке а од славног његова плана, да се сви Срби ослободе и сједине не би ништа. Да је Милоје био други човјек ослободила би се тада била Босна и Херцеговина и Стара Србија, а Црна Гора би се спојила с њима. Друкчије би Срби сад стајали.

Наши дописи. Ивањски бок. (Дјела опћинског управитеља, биљежника Дукића). Послије оног дописа у броју 13. „Српског Кола" превршила је мржња г. Дукића сваку мјеру. Да га боље прик-ажемо, ево још неколико његових дјела:

Јаков Драгосављевић из Црквеног бока понесе у Српску Штедионицу у Костајницу 80 К да плати свој дуг. На путу га срете г. Дукић и рече му, да не прави трошка и да не дангуби, него нека њему да новац, и иде кући без бриге. Послије неког времена, оде Јаков да дигне нови зајам, али се изненади, кад дознаде, да биљежник није платио онијех 80 К дуга, што му их је дао, него задржао. И зато Јаков не доби новог зајма. Оде до Дукића, и овај је гледао, да га лијепим ријечима отправи опет кући без новаца. Кад није помогло, упути га на опћ. благајника, који му из благајнице исплати 80 К, и овај му привеза за душу, да не говори, јер би зло било и по њега као благајника, а по биљежника управитеља још горе. Ево једне старије: прије 4 године раздијелише се задругари браћа Стојан, Миле и Јован Скроба. Прије диобе на годину дана дигоше овећи зајам од Чиновничке Штедионице у Петрињи. Они су зајам отплаћивали, а коначну отплату прије диобе од. којих 200 К дадоше биљежнику Дукићу, да их пошље Штедионици. Крајем септембра о. г. стиже изненада судско повјеренство и заплијени браћи свиње и остале покретне ствари њихове, јер Дукић није платио никад онијех ^00 К. Ето тако ради г. Дукић. А колико осим овога има сиротиње, која је већ од прије неколико година по до данас дала биљежнику управитељу Дукићу новац, да им састави уговоре. Па до данас ни новаца ни уговора. Да не би на кога другог пала одговорност за ово, ево наших имена. Миле Ћорић, Милан Поповић.

Народно здравље. Лечење велицог цашља. Шта је велики кашаљ? Велики кашаљ (хрипавац, дечји кашаљ, рикавац, кукурекавац, магарећи кашаљ) прилепчива је и кужна болест, који махом наилази на децу испод 10 година. Болест почиње с назебом (катаром) у грлу. Од прилике недељу дана затим јављају се дуги и јаки наступи кашља, при којима деца у лицу помодре и хрипљу, да се готово удаве. Болесник се у том наступу зацене, и завршава тиме, да дубоко удише, а том приликом риче или кукуриче. У кашљу избацује слуз, али се болесник може тако да надражи да почне и повраћати. Наступи узнемирују особито ноћу. Ако се болест лечи и на добро крене, онда после неког времена постају наступи све ређи и лакши, док се не изгубе. У неповољним случајевима — особито код слабуњаве деце наступа и смрт, било од малаксалости, било од запаљења плућа, ако се не пази на болесника и болесг не лечи.

Савјвтујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.