Српско коло

0% } СЈТр. 4.

сјрпско КОЛО

Год, IV.

„И док ми је на Равњу Милоша, „И док ми је Лазара Мутапа „На тврдоме шанцу Делиграду, „Не бојим се цара ни везира". Таде њему вила говораше: „Бјежи, Ђоко, жалосна ти мајка! „Погибе ти на Тимоку Вељко, „Разби ти се на Равњу Милошу, „Мутапа ти Турци затворише „У тврдоме шанцу Делиграду, „И прођоше на воду Мораву, „И на ушћу воду пријеђоше, „И ето их у Годомин, Ђоко! „Годомин су поље напунили: „Коњ до коња, јунак до јунака, „Барјаци су ка'но облаци, „А чадори, ка' бијеле овце, „Бојна копља, ка'но гора чарна; „Не уздај се ни у кога, Ђоко, „Нико тебе помоћи не може; „Но товари мазге и сејсане, „А на мазге много твоје благо, „На сејсане чоху нерезану, „Бјежи, Ђоко, Сријем-земљи равној". Кад то зачу Ђоко Петровићу, Проли сузе низ бијело лице, Удари се руком по кољену, Нова чоха прште на кољену, И од злата бурме на рукама: „Авај мене, до Бога милога! „Ђе ме жива уватише Турци „Код толиких мојијех војвода"! Па товари мазге и сејсане, Оде Ђоко Сријем-земљи равној; Кад је био воду прељегао, На своју се земљу окреташе: „Остан' с Богом, земљо Шумадијо! „Ако Бог да и срећа јуначка, „Проћи неће ни година дана, „Опет ћу те, земљо, походити". Оде Ђоко Сријем-земљи равној. Таде Турци земљу одузеше, И по земљи зулум починише, Поробише танке Шумадинке, Исјекоше младе Шумадинце. Да је коме стати, те гледати И љута се јада наслушати, Како вију по косама вуци, А пјевају по селима Турци! Тако стаде за годину дана, И од друге половина прође, Опет виче од Посавља вила, Она зове Петровића Ђока: „Ђе си, Ђорђо? ниђе те не било! „Знаш, ђе си се зарекао лани, „Да походиш земљу Шумадију „И бијеле у Тополи дворе. „Да ти видиш, каки су ти двори!

„Похарани, огњем попаљени; „Како ти је порушена црква, „Како су ти парлог виногради, „И друмови твоји засјечени, „Обаљене твоје задужбине". Проговара Петровићу Ђоко: „Богом сестро, од Посавља вило! „Поздрави се мојој Шумадији, „И мом куму обор-кнез-Милошу, „Нек ћерају по селима Турке, „Ја ћу њему доста оправити, „Оправити праха и олова, „Из Силистре оштрога кремења; „А ја одох цару московскоме, „Да га служим за годину дана, „Не би ли ме тамо оправио, „Да походим земљу Шумадију „И бијеле у Тополи дворе".

Законска основа о нужннм пролазима. Пред сабор је у Загребу изнесена ових дана нова законска основа о нужним пролазима. Основа ће наскоро, док је прими сабор и краљ, постати закон. За овакав закон се осјећала потреба већ одавна, особито они људи за своја земљишта, која су незгодно лежала. Данашње напредно законодавство тражи, да једно непокретно добро мора служити, то јест, помагати другоме, кад једно поред другога лежи. Истина је, оваким се законом ограничава својина или власност, али опћа, јавна корист захтијева, да ни једно земљиште не остане необрађено, већ да се свако земљиште исцрпе што више у корист његова господара-власника. Али ни једна некретнина, преко које се допушта прелаз, не смије имати више штете, него ли оно друго има користи. Другим ријечима: жртва (штета) т. зв. служеће некретнине, то јест оне, преко које иде пролаз, мора бити мања од користи, коју пружа другој некретнини. Ово се нарочито спомиње у закону (§ 8), гдје се истиче, да се овај терет на туђем земљишту има са што мање штете извести. Као год што треба све потребне пролазе увести, тако треба и сувишне пролазе укинути. Да се изведе оно, што закон одређује, не треба какве особите правничке спреме. За то ће ове послове изводити у првом реду опћинска поглаварства. Изабраће се посебни одбор од двојице опћинских заступника и биљежника. Против ријешења овог одбора може се ставити уток на кр. кот. област, а од ове на жупанијску. У насталом спору, да ли је пролаз један потребан, сувишан или неприкладан не одлучују никад судске већ управне (политичке) власти. Једино за накнаду штете може се повести грађанска редовна парница пред судом.