Српско коло

Год. IV.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 5.

Тада му је лице допуштила. Кад у јутру зора заб'јелила, Поранио беже Милан-беже, Иде брату у другу одају, Да он буди брага Драгутина; Ал' му братац прије уранио, На демир се пенџер наслонио, Па премишља мисли свакојаке, Њему Милан Божју помоћ даје, Драгутин му љевше прифатио; Милан му је онда говорио: „А мој брате, беже Драгутине! „Јесам, брате, лова пожелио, „Да идемо у лов у планину".Драгутин је брату говорио: „Мој рођени брате, Милан-беже! „Ја сам ноћас зао сан уснио: „Ђе нам муња од запада сину, „А гром пуче из ведрога неба, „Па у наше ударио дворе, „Ја умријех, ти пребоље, брате". „А мој брате, беже Драгутине! „Сан је клапа, а Бог је истина; „Никад санку вјеровати није; „Да идемо у лов у планину". Драгутин је брата послушао: „Хајде, брате, зови наше слуге, „Да поведу хрте и загаре, „Да понесу сиве соколове, „Док ја идем снахи у одају". Па од земље на ноге скочио, Те он иде снахи у одају, Али снаха код пенџера сједи, Њој Драгутин добро јутро виче, Спрам њег' снаха иа ноге скочила, Драгутину Бога прифатила, Бијелу му пољубила руку, Подмаче му злаћену столицу, Шећерли му кафу изнијела И пред каву жежену ракију, Њојзи вели беже Драгутине: „Снахо моја, Милан-беговице! „Јеси л' ми се јучер уморила „А јашући коња великога? „Јеси ли ми ноћас починула »У чардаку на меку душеку „Мом Милану на десници руци"? На то њему снаха одговара: „А ђевере, мој злаћен прстене! „Јесам ти се јуче уморила, „Али сам ти ноћас починула „У чардаку на меку душеку, „Твом Милану на десници руци". Ал' да видиш бега Драгутина! Он се маши руком у џепове, Па извади девет прстенова Све од чиста саливени злата

И у њима драги каменови, И уза њих стотину дуката, Те дарива своју снаху драгу. Снаха му је пољубила руку, Извадила од злата мараму, Те дарива бега Драгутина. И одоше у лов у планину; Они дижу тице јаребице, Напуштају сиве соколове, Те фатају тице јаребице; Они крећу срне и кошуте, Напуштају хрте и загаре, Те фатају срне и кошуте. Па најпошље хајку заметнуше, А Милан-бег помета бусије, Драгутина метну на бусију, Откуда ће арслан ударити. Завикаше по гори хајкачи, И кренуше звијера арслана, На бега је арслан ударио; Кад сагледа звијере арслане, Кад сагледа бега Драгутина, На бега је јуриш учинио. Бег се брани дрвљем и камењем, И најпотље злаћеном марамом, Што је њега снаха даривала; Уфати га звијере арслане, Ал' завика беже Драгутине: „Ђе си, брате, беже Милан-беже? „Погуби ме звијере арслане"! Кад то чуо беже Милан-беже, Тада му је жао брата било, Па потече брату по авазу; Кад допаде брату у бусију, Ал' на брату русе главе нејма. Жао било бегу Милан-бегу, Брже јаше коња великога, Па он оде двору бијеломе; Па он оде на горње чардаке, Па узима своју вјерну љубу, Те је баца с горњега чардака, Он је баца на мермер-авлију, Мртва тужна на авлију паде. Он накупи бисаге дуката, Па посједе коња великога, Он остави дворе и тимаре, Па отиде главом по свијету.

Олћикски прорачун. Шта је опЈшнски прорач\Јн? Узму се у рачун сви они дохотци, које опћина може у идућој години имати, а тако исто и сви они трошкови, које ће морати у идућој години покрити, то се све састави у Једном исказу, и то је онда ирорачун.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.