Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. IV.

Зашто је овако ријешен сукоб између Маџара и Беча. Од првог почетка свађе између Маџара и Беча ми смо говорили, да ће свеједно доћи до мира између њих, да "ће се они кад тад нагодити. Рекли смо, да ће сами радити о томе, ко ће с мање штете а више добитка изаћи из сукоба. Али било је доста људи и међу Србима и међу Хрватима, који су мислили, да ће Беч силом, као и 1848. године, скршити Маџаре, па да ће власт у Угарској предати Румунима, Словацима, Србима и другим немаџарским народима, да ће доћи крај маџарском господству. Зато су они говорили: држимо уз Беч. Али догодило се онако, како смо ми писали. Догодило се тако, јер се морало тако догодити. А ево зашто: Маџари су народ без иког свог у Еуропи, они немају у Еуропи ниједног сродног народа, они сви станују у Аустро-Угарској монархији, њих нема изван ове државе. И то је видите онај велики разлог, због ког ће Беч увијек више вјеровати Маџарима и уздати се у њих. Румуна има у Угарској на 4 милијуна, и ти милијуни граниче са слободном краљевином Румунском, која је земља румунска народна, добро оружана, са 7 милијуна становника. Је ли чудо, ако Румуни из ове државе воле слободну, сродну братску, краљевину Румуњску и жељно на њу гледају? А је ли чудо, ако се они из Беча боје, да ће Румуни једном зажељети, да се сједине с краљевином Румунском, па им зато не смију предати власт у руке, па воле и с Маџарима него с Румунима. А видите и ми Срби, а и наша најближа браћа Хрвати и Словенци имамо изван ове државе на Балкану двије слободне братске земље: Србију и Црну Гору. Због тога ето не вјерују они из Беча ни нама, па се воле ослонити и на Маџаре, макар им морали што и попустити, него на нас. Исто тако Руси из Угарске имају ван ове државе своју братску, велику Русију, а и Словаци (којих има на два и по милијуна у Угарској) воле Русији него Аустрији. Ко дакле остаје Аустрији, него Маџари, који немају изван ове државе никог свога? Зато ће се Беч свађати с њима, па и љуто се почупати, али ће се опет помирити. Нама ни осталим немаџарским народима не хасни се улагивати Бечу, ни помагати. Колико су Срби и Хрвати и остали немаџарски народи 1848. године пролили крви да помогну Бечу против Маџара, па се 1867. године Беч помири с њима, а и предаде им нас, кад му више нисмо требали.

Тако би било и сад, да смо полетјели Бечу у помоћ. Маџари би се престрашили, па би се још прије помирили с Бечом, и онда лупали по нама. Нама дакле остају само два пута: или бити мирни, не држати ни уз кога; или гледати да се погодимо с Маџарима, да ћемо заједно против Беча, али оно што извојујемо, да дијелимо. Ако идемо првим путом нећемо ништа ни добити ни изгубити. Ако идемо другим путом нећемо ништа изгубити, али можемо добити, то јест ако је могућа погодба између нас и Маџара. А биће могуће онда, кад једном Маџари виде, да сами својом снагом не могу од Беча и Аустрије извојевати што желе, да су без помоћи нас и немаџарских народа преслаби. Изгледа, да се то вријеме приближује. И зато увијек треба да се овога држимо: Бечу смо непријатељи свагда, јер је он вјековни наш непријатељ. С Маџарима се погађајмо, ако можемо.

0 малинном (багателном) суду Пред кр. котарски као малични (багателни) суд спадају ове тужбе: 1) тужбе о новчаним свотама, које не прелазе 200 К, не рачунајући камате и остале узгредне пристојбе, ако иначе по законском одређењу не спада тужба пред мјесни суд; 2) тужбе о другим стварима, ако се мјесто њих тражи новац, али не преко 200 К, или ако тужилац вели 'у тужби, да ће ту своту примити као нагодбу, у колико тужба не би по закону спадала пред мјесни суд. Пред малични суд не спадају тужбе мјеничне, реалне (о некретнинама), и погодбе из најма и закупа, осим ако се тужи само да се плати најамнина или закупнина, али не преко 200 круна. На темељу таке тужбе издаје се платежна заповијест. Али спадају пред овај малични суд препори из трговинско-правних послова, ако не иду преко 200 К. Међутијем, ако се странке споразумију на темељу уговора, може овај малични суд судити до 1000 К, ако би ствар, да је свота испод 200 К спадала преда њ. Такав уговор треба да је склопљен пред маличним суцем или да је на писмено стављен. Как° изгледа малична т\Ј>нба? Унутра на првој страни табака папира пише сс, ако је рецимо неко узајмио 200 К и потписао задужницу, овако: Славни кр. кот« с\Јде! На темељу задужнице од 1. децембра 1902. дугује ми противник у име зајма 200 К, које ми је имао повратити до 1. априла 1906. Како он све досад платио није, то га овим тужим и молим, да Славни кр. котарски суд изволи