Српско коло

Год IV.

СРПСКО коло

Стр. 3.

ства краља, приступимо с одушевљењем, које у нама изазива пробуђена свијест народа и повјерење народно, приступимо вјером и надом у Бога! (На љевици и на галеријама бурно: „Живио!", одобравање и пљескање)". Из овога се говора види, како је предсједник сабора и предсједник наше српске самосталне странке народан човјек и како воли слободу и жели да народ добије све своје правице.

Груица и паша са Загорја. Књигу пише паша са Загорја, Те је шаље на Грахово равно, А на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова кнеже! „Готови ми господска конака: „Очисти ми тридесет одаја „За мојијех тридесет делија, „Набави ми тридест ђевојака „У твојијех тридесет одаја „А на мојих тридесет делија, „Мене простри на бијелој кули, „Ту нек буде твоја мила ћерка, „Мила ћерка дилбер Иконија, „Да је љуби паша са Загорја". Оде књига од руке до руке Докле дође на Грахово равно А на руке Милутину кнезу; Када кнеже књигу проучио, Уд'рише му сузе од очију, А гледа га ћерка Иконија, Па му оде смјерно говорити: „О мој бабо, Милутине кнеже! „Откуд књига? Огњем изгорела! „Те је учиш а сузе прољеваш? „Што л' ти тако жалостиво пише?" Ал' говори кнеже Милутине: „Ћери моја, дилбер Иконија! „Књига јесте са Загорја равна „Од проклетог паше са Загорја, „Хоће паша нама на конака, „Па ми иште тридесет одаја „И у њима тридест ђевојака „На његових тридесет делија, „Тебе иште на бијелу кулу, „Да те љуби за живота мога; „За то плачем и сузе прољевам". Али вели дилбер Иконија: „0 мој бабо, Милутине кнеже! „Ти очисти тридесет одаја, „И готови господску вечеру; „Не брини се за моје ђевојке, „Набавићу тридест другарица; „Ја ћу бити на бијелој кули". Кад ђевојка баба научила, Она узе дивит и хартију,

Те написа књигу на кољену Побратиму Новаковић-Грују: „Побратиме, Новаковић-Грујо! „Како тебе ситна књига дође, „Одмах избер' из ваше дружине, „Побратиме, тридест младих друга, „Који но су као и ђевојке, „Хајде шњима на Грахово равно „А нашему пребијелу двору". Кад ђевојка књигу написала, На вришко је Грују оправила. Кад хајдуку ситна књига дође. Намах викну у своју дружину; Скупи му се тридест младих друга, Сваки бјеше љепши од ђевојке; А поскочи челебија Грујо, Па довати лака џевердана, Оде право на Грахово равно, По акшаму стиже у Грахово А пред кулу Милутина кнеза; Дочека га дилбер Иконија, Руке шири те г' у лице љуби, А дружину у бијелу руку, Одведе их на бијелу кулу, Па отвори попете сепете, Те извади рухо ћевојачко, Те обуче тридесет хајдука, Па их води у тридест одаја, Али вели дијете Груица: „Браћо моја, тридест мојих друга! „Сваки сједи у својој одаји, „Па кад дођу пашине делије, „Љубите их у скут и у руку, „Отпаш'те им свијетло оружје, „А служите вино и ракију, „А слушајте моје Даницкиње; „Када пукну на бијелој кули, „Ја ћу онда пашу погубити, „А ви сваки свога погубите, „Па хајдете на бијелу кулу, „Да видите шта ј' од паше било". Одведе их дилбер Иконија, Растури их у тридест одаја, Па се врати на бијелу кулу, Те извади своје рухо дивно, Те облачи дијете Груицу: Обуче му танану кошуљу Са сувијем узведену златом, А на ноге гаће сандалије, А на плећи три кавада жута, А по њима три ћемера златна, Око грла три ситна ђердана И четврту мрежу од бисера, А на ноге местве и папуче, Па су местве златом шиковане, А папуче сребром потковане; Кад обуче дијете Груицу, Тад' га покри златали тулбентом,